Одбачена шанса
Одлив радне снаге са домаћег тржишта обиљежио је неколико посљедњих година, али ову, која је већ на измаку, обиљежила је борба власти и послодаваца да сачувају раднике.
Убрзан темпо одлива младих, али и оних старијих који су на измаку пословних каријера натјерао је послодавце и надлежне да се замисле куда и како даље због чега су години потрошили покушавајући успорити одлазак радника и стимулисати их да остану овдје.
Главна стимулација запослених у реалном сектору дошла је кроз благо повећање плата, које од 1. јануара чека и буџетске кориснике.
Очувати раднике надлежни настоје и кроз пројекте запошљавања и самозапошљавања, али и бесплатне програме преквалификације. Но, чини се да су резултати, упркос сталним апелима да људи не иду и предузетим мјерама и даље танки, јер је радне снаге све мање.
Једна од мјера за очување радника која је спроведена крајем прошле и почетком ове године била је бесплатна обука за професионалне возаче у Едукативном центру Привредне коморе РС. Новац за теоријски и практични дио наставе за осам кандидата обезбиједила је Влада Српске посредством Завода за запошљавање РС, након чега су сви полазници добили увјерења о успјешно завршеној обуци за Д категорију и посао на неодређено у домаћим фирмама. Међутим, један од кандидата након само мјесец дана рада отворио је боловање и отишао у Хрватску да ради. И није спорно што је отишао, свако има право да иде тамо гдје мисли да му је боље. А у иностранству је сигурно боље бар када је у питању висина зараде. Оно што је спорно је што је тај возач одбацио шансу коју је неко други можда једва чекао, неки млад човјек који жели остати на овим просторима. Неко коме је посао возача аутобуса у домаћој фирми недосањан сан.
Погрешно је, ако ништа друго бар морално, да искористиш бенефиције које ти понуди држава и само мјесец дана након тога окренеш се и одеш. А тај један који је отишао у Хрватску да ради као професионални возач управо је то и урадио јер је дозволу за “Д” категорију добију на рачун Републике, која му је уштедјела око 1.500 КМ колико у просјеку износи трошак полагања.
Оно што је поразно је да тај један возач сигурно није усамљен случај. Много је љекара који су након специјализације, коју им је платила домаћа здравствене установа у којој су били запослени, спаковало кофере и отишло у Њемачку. И бројни студенти који су годинама добијали стипендију и били на буџету по завршетку факултета само су махнули и отишли на запад, иако је РС у њихово образовање уложила много новца.
Морало би било да сви они врате дуг заједници, онолико колико је у њих уложено, али пошто смо ми народ познат по одсуству морала, одговорности и осјећаја за правду, онда ништа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
