Од вишка глава боли
Од укупног броја институција на нивоу БиХ, бар трећина њих је непотребна, те представља само додатни терет у финансирању ионако прегломазне државне администрације, која броји чак 23.000 лица.
Трошкови “одржавања” ове администрације мјере се стотинама милиона марака.
И тако је годинама уназад. Нико ни да се почеше по задњици или глави, свеједно, што нам милиони одлазе на финансирање беспотребних агенција и институција које ничему не служе и чији се рад своди на ону народну - трла баба лан, да јој прође дан.
У својим предизборним обећањима, из Савеза за промјене су громогласно најављивали њихово укидање.
Обећаше и не испунише обећано.
Откада су на власти, ово питање се ниједном није нашло на дневном реду заједничких институција на нивоу БиХ.
А обећали су штошта, па између осталог и укидање Комисије за концесије БиХ.
Иако би се она, што и њен сам назив каже, требало да се бави издавањем концесија, ова комисија, откада постоји, није издала ниједну. Словом и бројем - нула.
Руку на срца, бар су свој нерад знали наплатити, јер се годишње за финансирање ове институције издвоји око милион марака, од чега чак три четвртине овог новца оде на плате запослених.
Сличних комисија, чији рад се не може другачији назвати него паразитским, има још много.
Онима који су предлагали увођење ових институција изгледа да је било битно само да исте имају суфикс БиХ.
Да се све централизује, па и по цијену беспотребних додатних трошкова.
А онима који су обећавали да ће се побринути да ове комисије буду укинуте, пате од амнезије.
Вјероватно и због тога што су у њима успјели ухљебити и неке од својих кадрова, брата од тетке, пашанца, комшију са трећег спрата...
Уосталом, што би сјекли грану на којој сједе.
Па неће ваљда држава пропасти због неколико милиона марака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
