Од ваздушне бање до депоније

Било је тако прије рата, али и у послијератним годинама. Неријетко су посјетиоци из свих крајева свијета долазили у те општине да дишу пуним плућима, једни из здравствених разлога, а други опет да би одморили душу и напунили батерије за нове радне побједе.

И неке нове генерације уживале би у тим благодетима природе да се појединци нису недавно досјетили да ваздушну бању претворе у депонију. Фирма “Кром рециклажа”, регистрована на адреси општине Дрвар, прије више од мјесец дана увезла је тоне текстилног отпада из Италије и непрописно га истоварила у напуштене хале у Дрвару и Босанском Грахову, а одређена количина европског смећа завршила је и у Бихаћу.

Све у вези са поменутом фирмом је нејасно и с разлогом буди сумњу мјештана ових општина да намјере увозника нису добре и да неко свјесно отпадом затрпава ове локалне заједнице, које се ни четврт вијека након рата нису опоравиле од недаћа које су их тада задесиле.

Још већи страх међу становништвом изазива помисао да је ријеч о текстилном отпаду који долази из европских “ковид” болница.

С разлогом сумњају, јер је надлежно министарство у Федерацији дало фирми “Кром рециклажа” дозволу за увоз текстилног отпада из Италије у вријеме када је та земља била жариште вируса корона, а заражене и умрле од посљедица те болести бројала хиљадама.

Случајно или не, након што је киша натопила поменути отпад, а затим почело и испаравање, Дрвар је постао најугроженија општина у Ливањском кантону када је ријеч о броју обољелих од вируса корона.

Апеле становништва које преживљава махом од пољопривреде нико не чује, или не жели да чује. Кантоналне и федералне власти и инспекције смјењују се у анализама и доношењу рјешења која нико не извршава, а народ и даље удише отрове који испаравају из тона отпада истресеног пред њихове кућне прагове.

Рокови дати увознику да отпад одвезе из ових општина или да га прописно спали константно се продужавају, а сваким даном већа је и агонија грађана, којима је свега преко главе и који не могу у миру да живе на вјековним огњиштима.

Иако је БиХ мала земља, не смије дозволити да Европа то искоришћава како се њој прохтије. Њихово опасно смеће ни по коју цијену не смије да заврши на нашем тлу. Интереси појединаца у БиХ који су можда узели новац од европских моћника не смију и не треба да буду испред здравља наше дјеце, која ће по свему судећи одрастати на  сметљишту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.