Од нереалне до најреалније плате
![](https://cdn.glassrpske.rs/slika/2023/11/750x500/20231123000108_496067.jpg)
Двије ствари које треба да урадите су кључне ако желите да изађете као побједник у финишу неких преговора.
Прво, ставите све карте на сто. Друго, у захтјевима будите нереални и тражите пуно више од онога што у стварности можете да добијете.
Можда се синдикалним вођама као најбољи репер за преговоре намеће најновије регионално истраживање о мишљењу радника о томе колику плату заслужују.
Коцкице из опробаног рецепта се слажу јер се радна снага изјаснила поприлично нереално, а рачуница јој нарочито не кокетира са нашом привредом.
Без обзира на лијепе жеље и нарастајућу инфлацију, жеље да се у БиХ примања крећу од 1.500 до 1.900 марака у раскораку су са тренутном просјечном платом, и то за неколико стотина марака.
То не значи да се радници неће ухватити за сламку спаса и помоћу горе наведене технике покушати да заграбе “бар нешто”.
А ако се са максимумом сједне за преговарачки сто, нарочито у времену кад се ова тема поново закотрљала у јавности, све што се добије изнад тренутног сматраће се успјехом.
Поменуто истраживање није специфично само по томе што својим подацима може да послужи као оружје у игри кодног назива “пут од нереалне до најреалније плате” - интересантно је и то како инфлација и опадање куповне моћи становништва утиче на остале радничке захтјеве.
Мобинг и међуљудски односи очигледно више нису топ тема и стављени су по страни, тачније изгурани су на друго мјесто по приоритету, а због енормног поскупљења основних животних намирница, између осталог, исплата и мјесечна давања најважнија су ставка која интересује већину од 6.000 испитаника. Семинари, могућност учења, надоградње и напредовања још мање су у сфери њиховог интересовања.
С друге стране, од губитка посла најмање страхују становници Словеније, показало је то истраживање спроведено за вријеме трајања Регионалног сајма послова. Зато није ни чудно што многи становници БиХ хрле у Словенију, и даље “обећану земљу” за наше раднике.
Међутим, све то треба да оставимо по страни, суштина је, наравно, у промјени друштвеног система и стварању повољног амбијента за наше раднике да остану и да не иду преко гране трбухом за крухом.
Оно што је сигурно, пристојна плата и услови рада главни су покретачи у доношењу одлуке једног младог човјека да ли да оде или да остане.
Држава треба да створи амбијент у којем је немогуће да човјек дође у ситуацију да има овакав избор.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.