Оцјене и знање

Тужно, али истинито.

Ипак, ако се погледају табеларни прикази и просјечне оцјене успјеха основаца и средњошколаца, како на крају првог, тако и на крају другог полугодишта, слика је посве другачија…

Из ђачких књижица и свједочанстава блистају петица до петице. Тако је само на крају првог полугодишта у основним школама у Републици Српској негативне оцјене имало 3,9 одсто ученика, док их је чак 40,39 одсто завршило са одличним успјехом.

А колико су њихове оцјене заиста мјерило знања које су са собом понијели из школских клупа, знају само они и наставници који су их оцјењивали. Међутим, јавна је тајна да се разредне старјешине неријетко такмиче ко ће да има више вуковаца у свом одјељењу.

Гледање кроз прсте током оцјењивања не заобилази готово ниједну школу, које без сумње имају и оне који су заиста талентовани и вриједни ученици. Који имају знање и вољу да уче и науче за себе, а не за оцјену. Због тих ученика који су жељни знања, али и просвјетних радника који се залажу да их нешто науче, потребни су строжи критеријуми приликом оцјењивања! Наравно, не треба сада дјецу ни обарати само да би се демонстрирала та нека строгоћа, али није у реду ни да се петице дијеле тек тако.

Тачно је да је наш образовни систем већ одавно зрео за озбиљне и темељне реформе, у којима нема мјеста за бројне непотребне садржаје који се и данас налазе у многим уџбеницима. Тачно је и да су ђаци присиљени да бубају цифре и лекције које им никад у животу неће требати, а камоли помоћи. Да је знање ђака из генерације у генерацију све сиромашније! Али то сиромашно знање није срамота појединца, већ цијелог образовног система, који свакако није заслужио петицу. Па чак ни када би му се кроз прсте гледало.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.