Образовање без уџбеника
Кажу да се књиге могу подијелити у двије врсте - књиге на један сат и књиге за цијели живот. Ове друге не морају увијек бити дјела познатих свјетских књижевника, па да својим садржајем оставе посебан утисак. И потпуни анонимуси могу да нас оставе без даха, ако су вјешто саткали своју поруку и пажљиво је пренијели међу корице.
Ипак, постоји и једна трећа, сасвим другачија врста књига, а то су школски уџбеници.
То су књиге из којих смо научили прва слова и бројеве. То су књиге које су нам прве омогућиле да разумијемо друге књиге. Али, нажалост, то су и књиге које све чешће немају много тога да пруже ни основцима ни средњошколцима, осим слова и бројева, које су већ одавно савладали.
Свједоци за то су многе грешке које се у посљедње вријеме све више откривају у разним школским уџбеницима.
Сувопарне и непотребне информације постале су, нажалост, већ уобичајене у многим школским лекцијама. Ипак, посебну битку воде ученици средњих стручних школа у Републици Српској који немају адекватне уџбенике из којих би учили. Па чак ни ове уџбенике на које би се жалили да имају прегршт непотребних података.
И то већ дуже од десет година.
Наиме, уџбеници који су у средњим стручним школама преузети из Србије 1992. године били су прилагођени наставном плану и програму до 2003. године, али тада се реформом прешло на модуларне програме и од тада настаје проблем звани "недостатак књига".
Да би добили неопходне информације које налаже наставни план и програм, ученици и њихови професори приморани су да користе три или четири различите књиге за исте предмете. Своје знање допуњују и на интернету или у некој другој литератури коју успију да пронађу.
Морају, јер уџбеника немају.
Са тим проблемом који траје, да поновимо, већ дуже од деценију, упознати су и у Републичком педагошком заводу и у Заводу за уџбенике и наставна средства РС.
Разлог због чега он и даље није ријешен лежи у томе да се још нико адекватан није јавио на многе конкурсе који су расписивани да би ти уџбеници били урађени. Мали тираж, па се не исплати. Све што се на то може додати било би сувишно. И исхитрено. А знамо да је реформа образовања дуготрајан процес, који ће послије ових десет година без адекватних уџбеника ипак морати неке ствари да одреди као приоритете.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
