Обољења

Према подацима Фонда здравственог осигурања Републике Српске, током прошле године чак 2.834 људи лежало је у болници због можданог удара, док је нешто мањи број обољелих од лимфома и леукемије. Кардиоваскуларна, целебрална и малигна обољења су међу најчешћим болестима међу становницима Српске, у порасту су и вирусни хепатитиси Б и Ц, а веома много људи болује и од дијабетеса мелитуса.

Смањење броја новообољелих, као и броја умрлих од најчешћих обољења може се постићи ако се развије свијест о личној одговорности за сопствено здравље и о значају редовних превентивних прегледа. О томе непрестано брује љекари, односно медицински стручњаци.

Готово да нема човјека који не сматра да је здравље највеће богатство које има, али ипак многи одлазе љекару тек када су проблеми на прагу и када други излаз не постоји, а о превенцији мало ко и да зна, а камоли да је се сјети. Наш човјек је, нажалост, најчешће научио да љекару иде само када га нешто заболи.

Ипак, далеко од тога да је све на појединцу. У неку руку је све то разумљиво и оправдано, ако се узме у обзир општа ситуација у нашем здравственом систему. Не, он није најгори, али свакако да није ни најбољи.

За многе прегледе, док се закаже термин и стигне на ред, потребно је и времена и стрпљења. Само за преглед магнетном резонанцом у просјеку се чека око 60 дана, а много боља ситуација није ни када су у питању КТ - прегледи, гдје је чекање, ако је вјеровати статистикама, око 50 дана.

И док тако у чекању прођу дани и мјесеци, многи изгубе вољу да се превентивно контролишу и све се опет сведе на исто - одлазак љекару само када заболи.

Ипак, одговорност је на свима нама. Прво ми сами морамо више рачуна да поведемо о здрављу, љекари и медицинско особље о свом раду, а надлежни о раду установа, њиховом финансирању, функционисању и управљању.

То је нераскидиви ланац, у којем је свака карика важна. Ланац који функционише, али који у сваком сегменту може и мора боље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.