Обликовање истине

Жељка Домазет

Да је правосуђе БиХ пало на ниске гране безброј је примјера, а један од најочигледнијих и најпоразнијих је Атиф Дудаковић и још шеснаест оптужених за злочине почињене на подручју Крајине, како над Србима, тако и над Бошњацима који нису сматрали да треба да слушају централу из Сарајева по којој је ова земља требало да буде уређена само по рецепту некадашњег лидера Бошњака Алије Изетбеговића.

Поред најстравичнијих злочина који су забиљежени камером, поред наредби да буду убијани и цивили и војници, што је такође забиљежено на тракама камера и многобројних докумената и свједочења преживјелих, на подизање оптужнице чекало се пуне 23 године. Казна, уколико је и дочекају оптужени, ни у ком случају неће бити адекватна јер су и многи свједоци у међувремену скончали, а преживјелима више, изгледа, није ни до чега.

Без било какве намјере да се било коме у цијелом овом процесу одузимају права, заиста звучи невјероватно да су оптужени данас на врло значајним позицијама, од Парламента БиХ па до различитих функција у Крајини или на пословима по земљама Европске уније. Чињеница да Дудаковић и његови саборци са слободе улазе у суднице и да њихови адвокати износе којекакве тврдње како им је тешко и да правосуђе треба у свему томе да има самилости према њима јер је, како кажу, ријеч о људима нарушеног здравља, није ништа друго до ново понижавање жртава и њихових преживјелих сродника који су страдали и побијени без икакве самилости и годинама вапили за правдом коју, изгледа, из зидина Суда БиХ неће дочекати. Сасвим је јасно да је вапај за правдом већ одавно постао епитет ове земље у којој се они који су чинили злочине несметано шетају испред носа преживјелих жртава.

Ако се у Суду БиХ без икаквог устезања и без икаквих консеквенци за Дудаковића и њему сличне може рећи да је “херој”, онда је ова земља превише потонула у јавашлук и безакоње, гдје је дозвољено за злочинца рећи да је херој, а за жртву да је колатерална штета. Да правде и правичности једнаке за све још задуго неће бити, јасно је и птицама на грани. И однос према жртвама и злочину зависно од тога ко га је чинио, најдиректније доказује да је БиХ дубоко подијељена и да ће се врло тешко саставити.

Не буде ли ова земља врло брзо у правосуђу направила велике резове који ће довести до истих аршина за све, још задуго ће се водити процеси који ће бити темпирани како коме падне на памет. Правда ће бити недостижна, а истину ће обликовати свако по своме. Није искључено да је и то некоме циљ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана