Облакова баба и Барколин буразер
Сваки телевизијски пренос спортских надметања подразумијева и постојање коментатора.
То је тако одвајкада, не само код нас већ свуда на планети. Постоји и школа мишљења да су коментатори непотребна категорија и да би просјечан гледалац више уживао у утакмици када би са звучника долазио само хук стадиона и звук пиштаљке. Такви на своје долазе баш ових дана и седмица током преноса утакмица са Европског првенства у фудбалу на заједничком јавном сервису са сједиштем у Сарајеву.
Бивша Југославија изњедрила је три различите школе спортског коментарисања. У Загребу већ деценијама највише воде рачуна о тој дјелатности, формирају и школују коментаторе по строго утврђеним правилима још од времена Милке Бабовић и Бориса Мутића. Хрватски коментатори углавном воде рачуна да не замарају гледаоце беспотребним информацијама и неартикулисаним узвицима, постоје да би додатно приближили публици дешавања на терену, а истовремено су одлично упућени у све финесе спорта који прате, неки чак толико добро да повремено звуче квалитетније припремљени од школованих стручњака из те области.
У Београду, пак, ствари нису толико озбиљне, пуно је импровизације, пјесништва, повремено чак и дегутантног, али та школа је у суштини изузетно шармантна, а тешко се може наћи извођач коментаторских радова који нема благе везе о спорту који коментарише. Суштина треће школе, оне сарајевске, је да се коментари утакмица не разликују од лаичких расправа на пијаци или у ћевабџиници. Сарајевски коментатори већ деценијама нити се припремају, нити импровизују, а фонд ријечи им је кратак као историја наступа фудбалске репрезентације БиХ на великим такмичењима.
Велика фудбалска такмичења историјска су прилика да гледаоци у овој земљи гледају БХТ1 и то искључиво зато што су на то принуђени морањем кабловских оператера да затамњују програме телевизија из сусједних земаља. Стога је сваки просјечан “љубитељ фудбала” опет принуђен да током преноса, на примјер, утакмице Турске и Аустрије, чује сваку могућу везу коју неки актер на терену има са БиХ, фудбалером из БиХ или неком другом доскочицом која се тиче БиХ. Од тога да је “тај и тај” саиграч “нашег тог и тог” до прича о томе како је “тај и тај” поријеклом из “тог и тог” мјеста. И тако годинама, деценијама. Џекин саиграч из Фенербахчеа, Дедићев из Салцбурга, Облакова баба из Босне, а Барколин брат бранио је у Тузла ситију.
Шампионски коментар свакако је онај да је отац Федерика Кијезе дао гол на “Кошеву” 1997. Изречен је током утакмице Хрватска - Италија и тај податак апсолутно никакве везе није имао са дешавањима на терену осим што је за Италију, ето, играо Федерико Кијеза.
Евро 2024, срећом, траје још седам дана па ће и ове бравуре, као и цијели БХТ, брзо у заборав. На бар двије године, до Мундијала. И новог круга терора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
