Обесмишљавање страдања

Вјероватно не постоји бољи примјер за тако нешто од злочина у Сребреници, гдје су агресивне поруке, наметање и забрана преиспитивања довели до тога да се потпуно обесмисли појам геноцида. Скоро сваки народ на Балкану је доживио тешка страдања и на својој кожи осјетио злочине, али ниједан као Бошњаци није желио да њихово страдање буде веће или барем “једнакије” од других.

Све и да се беспоговорно може тврдити да је било геноцида или да се пресуда за геноцид појединцима може преточити на читав српски народ, то пумпање и форсирање, таргетирање једног народа као “геноцидаша” аутоматски обесмишљава могућност да искрено ожалимо сваки људски живот. Питање морала, а у крајњој мјери и правде, претворено је у политику. А знамо шта се каже за политику.

Вјерујем да нема Србина, хришћанина, који не би сагнуо главу и поклонио се било којој жртви. Бар Србе не треба учити шта је страдање, истребљење и геноцид, нити православце шта је опрост. Али на сваки покушај одавања почасти је бацано камење и одговарано на начин да “то није довољно” па се чак ишло и до те мјере да се од нас тражи да заборавимо Јасеновац и да једина одредница српског народа постане Сребреница.

Нису Срби ти који су негирали злочин и страдање, већ исти они који су 1995. године били спремни да жртвују своје да би им у помоћ долетјели амерички авиони, а који данас с сребреничког гробља умјесто порука опроста и мира шаљу поруке освете и мржње. Исти ти створили су ситуацију да се сада сваки оружани сукоб тумачи као геноцид. Кад немате шта паметно да кажете, ви повикните “Срби су починили геноцид” и добићете гласове. СДА и разноразне невладине организације су својим порукама обесмисли сваки геноцид, свако страдање, јер нико тако страдање сопственог народа није користио за дневну политику.

Када је убијен један човјек, треба признати и да је била апокалипса. То је људска дужност, а не политичка коректност. Патријарх Порфирије је за Јасеновац рекао да то треба бити мјесто тихе молитве и васкрсења. Нешто гдје ћемо ћутећи да одговоримо злочинцима, онако како је то Христос радио пред Понтијем Пилатом. Такво треба да буде свако гробље, стратиште или јама. Нико нема право да таква мјеста претвара у говорнице за слање политичких порука. Геноцид, над било ким, не смије да постане програм странке. Ниједна жртва то не заслужује.

Зато би високи представник у БиХ умјесто закона о забрани негирања геноцида требало да предложи такво законско рјешење које ће забранити његову политичку злоупотребу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.