Обећање, лудом радовање
Да је народна изрека: “Обећање лудом радовање” потпуно тачна у БиХ се показало безброј пута, нарочито у случајевима када та обећања долазе од представника власти.
Обећања су код нас најчешће олако изговорене ријечи које не носе никаку тежину и највише их је у изборној години када нам домаћи политичари обећавају све и свашта, а касније од тог обећања најчешће не буде ни трага ни гласа. Такав је случај и са најављеним укидањем акциза на гориво које становништво БиХ у овом тешком времену глобалне инфлације чека као насушну потребу будући да бензинске пумпе готово на дневном нивоу мијењају цјеновнике и литар горива на некима је већ достигао невјероватних 3,50 КМ.
Иако су почетком године међу домаћим политичарима били ријетки они који су се противили смањењу акциза на гориво, мјери која би у овом таласу поскупљења уштедјела покоју марку у буџетима грађана, све је запело у процедурама и сада се води друга прича. Тачније, није ни прича већ тајац и мук. Смањење акциза на нафту и нафтне деривате више нико и не спомиње, изузев неколицине недомишљатих опозиционара у Српској којима та прича служи искључиво као монета за поткусуривање власти, никако стварна брига за грађане којима је свега преко главе. Јер да је тако у својим нападима осудили би и представнике странака НДЗ-а и СДА-а, који на нивоу БиХ имају далеко надмоћ у доношењу одлука.
Овако, упирањем прста искључиво у представнике СНСД-а и окривљивањем само једне стране, што није дошло до смањења акциза на гориво, више је него очигледно да је у питању политичка борба и убирање поена, а не брига за бољи живот грађана. И на овом примјеру се испоставило да је препуцавање и пребацивање лоптице одговорности најбоље што зна наша опозиција.
Такође, још један примјер којим се потврђује недостатак бриге за властити народ јесте и усвајање помпезно најављиваног смањења пореза на додатну вриједност. О том приједлогу који за циљ има ублажавање раста цијена домаћи политичари расправљаће ове седмице, међутим међу грађанством је мало оних који вјерују да ће та мјера угледати свјетлост дана.
Већина потрошача изгубила је сваку наду да ће држава интервенисати. Свако тражи своје микромоделе за преживљавање од првог до првог, са горчином слушајући вијести из Европе и тамошњим потезима власти који се нису либиле да посегну за бројим мјерама да би колико-толико помогле свом становништву да што лакше преброди ова тешка времена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
