Обећање лудом радовање
Општина Сребреница, од обећаних два милиона марака од претходног сазива Савјета министара БиХ са донаторске конференције у новембру 2015. године, добила је свега пола милиона.
На преосталих 1,5 милиона марака чека и чека. И како је кренуло, изгледа да ће се и начекати. Важно је било тада, а многима је и сада, само обећати новац и тиме се похвалити. Касније се многи који обећавају милионе и милионе надају само да ће неко на њихове ријечи заборавити. Да ће те ријечи нестати у магли, као и многи милиони из БиХ.
Шта је разлог што обећани новац није исплаћен, нико није одговорио већ пола деценије. Одговорност се пребацује само са једних на друге. Од општине Сребреница тражено је да кандидује пројекте за два милиона марака, што је и урадила.
Ти пројекти су очигледно само завршили у некој од ладица Савјета министара БиХ да тамо скупљају прашину. То је, нажалост, судбина и многих других пројеката који би требали да допринесу развоју општина и њиховом просперитету.
Али важно је обећавати. Дијелити милионе шаком и капом на прес-конференцијама. Касније се нико не хвата за главу што обећани новац не исплате. О одговорности не треба ни да говоримо.
Политичари у БиХ се само држе својих приоритета. Новац за пројекте се издваја тек онда када се купе луксузне лимузине, плате скупа службена путовања и боравци у ексклузивним хотелима и ко зна шта све још. Све је прече од просперитета и побољшања услова живота грађана. Таква је, нажалост, била и судбина пројеката у Сребреници.
Новца за пројекте нема, али има за све оно што ће допринијети лагодном животу оних који су новац обећали. Жалосно је да жалосније не може бити. Као и једно од образложења тадашњег сазива Савјета министара БиХ да обећано Сребреници није “задокументовано”. Ето, и то се дешава у овој земљи. Какво је то образложење знају само они који то говоре. Очигледно је да, када не знају шта рећи, онда у овом случају кажу да није задокументовано и тиме оставе све остале у чуду. Осим себе, јер за њих је то и више него јасно.
На истој конференцији када је Савјет министара БиХ обећао два милиона Сребреници, Србија је обећала да ће ту општину помоћи са десет милиона марака. Они су своје обећање “задокументовали” и новац је исплаћен Сребреници.
Треба да напоменемо да је исте те године, 2015, тадашњи премијер Србије Александар Вучић нападнут у Сребреници, али изгледа да и то није “задокументовано” јер нико није одговарао за тај напад.
Очигледно је да апсурдних образложења за нерад у БиХ има на претек. Ко зна шта код нас још није “задокументовано”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
