Обећања, обећања...
Од завршетка рата у БиХ прошле су године, али и даље постоје "ланци" који многим породицама не дозвољавају да крену напријед и да у потпуности живе у садашњости, јер су своје најмилије изгубили током тих мучних деведесетих година, а ни данас не знају гдје су. Немају чак ни њихове посмртне остатке.
Многе мајке, очеви, супруге, кћерке, синови и данас оплакују старе слике и бдију над посљедњим успоменама које имају на своје најмилије, а одговор на питање "зашто се плаче над комадима папира", одавно већ дугују надлежне институције на нивоу БиХ, прије свих Институт за тражење несталих лица БиХ.
Нестали заслужују да буду нађени, без обзира на националност и вјеру. Ту не смије бити подјела. Жртва је жртва, а бол је бол.
Сваки другачији на свој начин, али на крају, ипак само бол.
Нема подјела на "наше" и "њихове" жртве, али то је, како се чини, виша филозофија за многе који се баве процесом тражења несталих. Кажем "баве", јер да учествују у процесу тражења несталих, резултати би сигурно били много другачији.
Тачке нема, већ само зарез, послије кога се отвара још једно поглавље, и то поглавље о (не)процесуирању злочина који су почињени над жртвама српског народа, о злочинима који су и дан-данас некажњени, о предметима који година стоје у ладицама и скупљају прашину, умјесто да се презентују у судницима.
Истина боли и то најбоље знају преживјели чланови породица који годинама ратују са вјетрењачама како би доказали истину и то ону истину за коју постоје многи докази, ону истину јасну као сунце, ону истину над којом се сви праве и слијепи и глуви.
Да ли ће и колико још овакво стање трајати, тешко је рећи, али се многи, почев од породица, надају да ће ускоро имати гроб на који ће доносити цвијеће и палити свијеће и да ће надлежни испунити обећања да ће дати све од себе да би се убрзао процес тражења несталих и процесуирања злочина почињених над Србима.
Једно такво обећање изустила је и замјеник главног тужиоца Весна Будимир, једна од ријетких која је нашла времена да чује шта имају да кажу чланови породица чији најмилији нису извукли живу главу из крвавих сукоба током деведесетих.
Будимирова је саслушала и обећала много тога, али остаје да се види шта ће се од тога и испунити. Јер и њој и осталим тужиоцима Тужилаштва БиХ над главом стоје злочини Aтифа Дудаковића и Петог корпуса, "Добровољачка", "Тузланска колона"...
Да ли ће случајеви који годинама купе прашину у тужилачким ладицама, а буде немир у главама оних који су своје најдраже изгубили управо од њихове руке, бити покренути са мртве тачке и колико су надлежни заиста хтјели да помогну показаће вријеме. До тада остају само старе слике, бол и надање...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
