Обећана помоћ
Мало које вријеме протиче без проблема, а управо томе свједочимо и сада, у доба великих турбуленција на глобалном нивоу које посматра и Република Српска и на основу анализа кроји, односно преправља своје раније политике.
Руско-украјински сукоб распирио је бројне ватре, а услиједио је након дана и мјесеци у којима је и добар дио становника Републике Српске са стрепњом гледао у бројке и респираторе док је и овдје харала пандемија вируса корона.
Баш у том периоду су пропали или пали у заборав одређени пројекти који су помпезно најављени, а један од њих је и помоћ младим брачним паровима у њиховој намјери да формирају дом и породицу.
У Републици Српској су на снази одређене мјере које се тичу пронаталитетне политике, али једно од обећања које није угледало свјетлост дана је оно из јула 2019. године, када је речено да ће сваком новом брачном пару бити дат кредит од 30.000 марака. Даље је обећавано да ће им, када добију прво дијете, бити отписано 10.000 марака, а ако добију и друго још толико, да би на крају, ако у том дому заплаче и трећа беба, кредит у потпуности био отписан.
Међутим, ништа се није десило. Нема ни одлуке, ни кредита, а не можемо се похвалити ни бројем новорођених јер тешко да је “беби бум” рођених 20, 30 беба на територији читаве Републике Српске за 24 часа.
Један од разлога за то, ма колико појединци то демантовали, је чињеница да се млади тешко одлучују за оснивање породице. Јер, као прво, тешко долазе до крова над главом имајући у виду да су цијене некретнина енормне, док је у исто вријеме доста становника пријављено на минималну плату од нешто више од 700 КМ и на основу којих се не исплати ни покуцати на врата банака у потрази за стамбеним кредитом.
А без кредита обичан народ данас тешко може да напредује. Готово никако и како онда од њега очекивати да гради дом, ствара породицу, а не да иде у “бијели свијет” и да тамо покуша брже зарадити и за први стан, кућу, дијете...
Република Српска, односно њени представници упорно тврде да је циљ ове републике, која је најскупље плаћена, бољи живот свих и више дјеце, а да бисмо то успјели и добити, и тако и опстати као народ, мора им се помоћи.
Јер каква год статистика да била и колико год показивала колика је у Српској просјечна плата, сви знају каква је реална слика и на који начин се стиже до ове боље и идеалније.
Зна се ко колику стварну плату има, а ко и на који начин упорно избјегава да измирује своје обавезе и према држави и према радницима. Зна се колико се на мјесечном, па и мандатном нивоу слије новца у џепове политичара који су најодговорнији за укупну слику друштва у Републици Српској.
Тешко да онај ко се нарочито не напати и заради сваки мјесец око 5.500 КМ може разумјети оног који, како народ каже, скапава и заради 700, 800 или 1.000 марака. Младима је потреба помоћи, а не да буде по оној народној “обећање лудом радовање”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
