Обавезан смјер
Узаврела политичка клима не јењава у БиХ. Неповољни вјетрови су све јачи на релацији Бањалука - Сарајево, али ништа бољи нису ни они који царују и у самој Српској.
Ова земља изгубила је превише драгоцјеног времена на затезању конопца, а све то иде преко леђа њених становника. То види свако жив, осим, изгледа, оних који су управо од њих добили у руке конце судбине ове и овакве БиХ.
Посљедња криза на нашем политичком небу траје већ мјесецима. Иако није ни прва ни посљедња, несумњиво је једна од највећих у историји ове земље, гледајући од Дејтона до данас, а окидач је наметање правила понашања од стране Валентина Инцка, високог представника који је дан пред одлазак из БиХ одлучио да наметне допуне Кривичног закона, чиме је само дао вјетар у леђа додатним подјелама. И међу народима и међу политичарима.
Због свега прије и послије Инцкове одлуке имамо ово што имамо, а јасно је и да домаћим политичарима поштивање закона, аката па чак ни Устава не иде од руке.
Дејтон, уз Устав базиран на њему, представља темеље на којима стоји БиХ и на којима може да стоји. Умјесто да је било воље да се поштује оно што је 1995. године договорено и да даље иде само у надоградњу, а не разградњу, ствари би биле далеко другачије.
Да смо имали такво понашање од почетка, да једна страна није хтјела све, а осталима шта остане, не бисмо сигурно били у оваквој позицији гдје још ријеч рат пречесто чујемо и колико год увјеравали да је то, ето, онако и ништа озбиљно, под овим дијелом неба није је угодно ни прочитати на папиру.
Са друге стране, довели су све у такву ситуацију да само виде одлазак из БиХ. Није то више толико, као на почетку, новац. Доста тога другог избија у први план, а управо ће већина рећи да не може да слуша политичка препуцавања и сталну игру са народом.
Неке црвене линије одавно су пређене. И то знају сви, али појединци вјерују да раде праву ствар. Да повлаче праве потезе. Можда, али за ужи круг људи који их слијепо слиједе и које воде само лични интереси. И на то понашање мора бити стављена тачка чим прије.
Сви изабрани и именовани функционери морају бити свјесни сваког дана, а и тако се понашати, да је њихов задатак да раде у интересу народа који их је изабрао, али и да не раде на штету оних других. Само на тај начин можемо испливати из овог политичког блата у које смо до грла запали и у којем се већ предуго давимо.
Овај народ то није заслужио. Обичан човјек то није заслужио, али трпи и није чудо што му је свега преко главе. Свима треба да буде циљ бољи живот свих. Да гледају своје, не дирају туђе, а да у свему гледају како свима може бити боље. Горег је превише.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
