Нови март
Иза Републике Српске је година борбе против пандемије вируса корона. Од марта 2020. прошли смо много тога. Од невјерице, неизвјесности, до страха, бола и туге за онима који нису успјели да добију битку за живот у коју их је увео “ковид 19”.
Та борба са невидљивим непријатељем још траје, а крај се, судећи по свему, још не назире. По новим правилима живимо већ мјесецима. Неки су се већ и навикли на њих. Не заборављају маске, носе их на исправан начин, увијек уз себе имају неко дезинфекционо средство, не иду на догађаје или прославе на којима има по неколико десетина или чак стотина особа. Ипак, свједоци смо да и данас, након читаве једне пандемијске године, имамо особе које не вјерују да вирус постоји, да мутира и живе у убјеђењу да је све то нека нова модерна завјера или параван како би се испунили неки глобални интереси.
Република Српска је у једном периоду биљежила охрабрујуће бројке јер је пао број евидентираних позитивних случајева на дневном нивоу, али слика се веома брзо, готово преко ноћи, промијенила.
И све је унеколико вратило у прошлост. У март прошле године када је све и почело. Када смо уписали први позитивни случај на вирус корона. И када је почео неки нови начин живота који је управо диктирала пандемија.
Многи наду полажу у масовнију вакцинацију, али ни на том питању БиХ, у односу на друге земље, не стоји добро. Доста тога је запетљано и никако не успијевамо да се испетљамо како бисмо стали раме уз раме са осталима који су већ увелико кренули са имунизацијом становништва.
Вакцинација је добровољна, али су мјере које су на снази обавезне. Ако их не будемо схватили озбиљно и не будемо их се придржавали како треба и у што већем броју, тиме ћемо продужавати ову агонију и ванредну ситуацију у недоглед. Отежавати ионако претешке дани и љекарима и онима који се боре да задрже послове.
Генерално, јесмо се опустили, али и надлежни су пропустили прилику да се заложе за мјере које су на снази.
Републички штаб за ванредне ситуације одлучио је да пооштри неке мјере и да се види како ће се ситуација развијати у наредним данима. То им јесте задатак, али сваку мјеру коју усвоје и коју поставе као обавезу пред оне на које се односи морају до детаља образложити и појаснити да се не би стварао још већи отпор међу грађанима.
Разумљиво је да је свима више преко главе и пандемије, забрана, мјера и да сви желе само да се ово што прије заврши, да се понашамо “слободно” као до 4. марта прошле године, али изгледа да та слобода неће тако брзо доћи.
До тада морамо поштовати мјере које имамо како не бисмо поново имали црне и још црње дане. Корона је однијела већ превише живота у Српској.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
