Нови круг

Посљедњих готово 12 мјесеци домаћи политички представници су, а често и уз асистенцију медијатора из европских и прекоокеанских земаља, сједали за сто у покушају да усагласе текст измјена и допуна Изборног закона БиХ, али им, по старом добром обичају, то није пошло за руком.

Преговарали су углавном политички представници бошњачког и хрватског народа, а фокус је био на томе како да убудуће буду бирани делегати у федералном Дому народа и чланови Предсједништва БиХ из ФБиХ, с циљем да се дође до таквог модела да један народ не може оном другом да бира оне који ће их представљати на домаћој политичкој сцени. Али поново је све пало у воду јер нису приближени ставови, нити је ишта усаглашено, а с правом се може поставити питање да ли је то заправо и био циљ од самог почетка. Да се сви свјесно, зарад ко зна којих интереса, стално врте у том једном те истом зачараном кругу, стварајући привид као да нешто раде, док истовремено бога моле да друга страна предложено одбије.

Имајући у виду међустраначке односе оних у чијим рукама је власт, махом у ФБиХ, а боље није ни на нивоу БиХ, тешко да ишта, осим искреног договора, може да заиста изненади. И то на жалост свих оних који још нису спаковали кофере и отишли што даље од ових граница, унутар којих и даље паметују они који би да буду изнад свих јер мисле да овај дио Балкана припада само њима. У тим лавиринтима пропао је још један покушај измјена изборних правила, а која су, ако се погледа, на чекању дуже од деценије. Почело је са наредбом Европског суда за људска права у Стразбуру, односно пресудом да Изборни закон и Устав БиХ морају бити измијењени да би они који не припадају ниједном од три конститутивна народа могли бити бирани на неке кључне позиције. А завршило тако да се та цијела прича о реформи свела на “хрватско” питање, док су “Сејдић и Финци”, као и остали, остали у другом плану.

Све то, уз стандардну нетрпељивост када је ријеч о националним питањима, довело је до тога да у нови изборни циклус улазимо са старим правилима по којима надлежни треба да поступају и која су, и сада као и 2018, крња јер нема законских одредби за попуњавање федералног Дома народа и питање је да ли ће и на који начин, поново, бити попуњен. Све то, дан пред расписивање избора за које још званично није одобрен новац, оставља довољно мјеста да се крене са спекулацијама шта нас чека након октобра. Ако избори буду тад, јер новост не би било ни њихово пролонгирање. Важећи закон је можда и добар, а можда не ваљају они који би требало да га спроводе и поштују.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.