Нови избори, стара лица
Начелници и градоначелници у Републици Српској чувају фотељу у којој сједе као да је златна. Не препуштају је никоме. Томе свједочи и податак да од 64 тренутна челника са локала ново повјерење грађана на предстојећим локалним изборима тражи њих чак 54.
Дакле, само је десет отписаних и то из разлога што су неки ушли у позне године живота да више не могу да се баве политиком, док опет други нису испунили оно што се од њих очекивало, односно оно што су од њих очекивали челници партија. Тиме их једноставно кажњавају.
Ријетки су они или чак можда их и нема који су својевољно одступили од фотеље на локалу. Таква воља код нас на политичкој сцени не постоји, то је једноставно нешто што је непознаница.
Иста, стара лица заступљена су на домаћој политичкој сцени, како на локалу тако и оним вишим нивоима двије па и три деценије. И сами они сигурно се почесто запитају који мандат лове, коју функцију.
Дјеца одрастају са њима. Постају млади, одрасли људи који заснивају своје породице. У том одрастању и сазријевању и више него чести су свједоци да од оних обећања из првих, других, петих, седмих избора ријетко је шта испуњено.
Обећавали су им бољи живот, развој, просперитет само да би се домогли фотеље начелника или оне градоначелничке. Међутим, када се докопају исте те кључне фотеље, те удобне канцеларије, већина њих добије амнезију. Односно забораве све оне догађаје и обећања из изборне кампање које су пласирали грађанима да би задобили њихово повјерење и тако у недоглед.
Када би само узели све оно што је обећано, а шта испуњено код званичника који лове нови мандат, односно останак у тим удобним канцеларијама, чисто сумњамо да би их успјели избројити на прсте једне руке. Тешко, али они упркос томе опстају јер људи заборављају све оно што је обећано и изречено у предизборној кампањи.
Слиједи нам још једна таква. Мјесец дана помпе под шаторима. Сазивања људи са свих страна да дођу под шатор, да једу и пију бесплатно, а заузврат ће да чују шта ће они урадити. Боље рећи, неће урадити, јер након 6. октобра слиједи дијагноза амнезије код већине челника локалних заједница. Као и до сада свих претходних година.
Све оно што у идућих мјесец дана изрекну, поновиће сигурно и наредне 2028. године, али без сумње и тамо далеке 2030. и неке године. Успут ће као кривца за оно што нису урадили, а обећали наћи у неком другом, јер листи разлога зашто нешто нису урадили не назире се крај. Штанцају ли их, штанцају. Сви су криви, само не они који кроз обећања опстају на политичкој сцени.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
