Нови циклус, стари проблеми
К´о по писаном правилу, иако то није, како стигне мај и крену прославе малих и великих матура већ годинама, а безмало и деценијама, домаћи привредници, а потом и руководство средњих школа, сви се одједном напрасно сјете проблема који их тиште.
И једни и други сагласни су да о овим проблемима тупе толико да су и птице на грани добрано упућене у ситуацију, да чине много тога да се ситуација промијени (читај мизерно плаћају праксу и промовишу занимања), али резултата упорно нема.
За то вријеме тржиште рада хронично вапи за занатлијама којих нема па нема, а чини се да их неће ни бити.
Нове генерације које стасавају на интернету и друштвеним мрежама новац желе да зарађују снимајући се за “Тик ток”, “Инстаграм” или “Јутјуб”.
Мало ко од тинејџера сања да буде зидар, тесар, пекар, текстилац, обућар, конобар, аутомеханичар, возач камиона, а све су то занимања која хронично недостају послодавцима у Српској и БиХ, као и у земљама региона и развијеног запада. Међутим, и они који су спремни да буду мајстори и упишу нека од трогодишњих занимања у њих не треба полагати превише наде. Они се у старту образују за занате како би чим се дочепају дипломе нагулили у Њемачку, Шведску, Аустрију, Словенију. Заправо се и школују за тамошње тржиште рада, односно тамошње плате, јер је новац пресудан у главама младих. Они не желе прилику да уче, стичу искуство, раде, усавршавају се, граде каријеру степеницу по степеницу, што неријетко послодавци истичу када говоре о предностима посла који нуде.
Нове генерације занима искључиво новац, односно колико квалитетно могу живјети од суме коју добију на крају мјесеца. Може ли им та плата обезбиједити мобилни телефон од 3.000 КМ, море, скијање, виле са базенима, маркирану гардеробу и све друго што се на “Инстаграму” и “Тик току” представља као престиж.
“Водите се потребама тржишта рада приликом избора занимања” - то је савјет овдашње привреде, бироа за запошљавање, професора...., којим се повела и повешће бројка младих на нивоу статистичке грешке. До младих се не допире излизаним фразама. То није могло ни прије 20 година, а камоли данас кад се свијет промијенио наглавачке. Питам се ко је то још изабрао будуће занимање водећи се тржиштем рада, а не својим сновима?
Клупе школа које махом школују трећи степен 1. септембра ће опет осванути готово па празне баш као што је било и лани и преклани, јер се ништа суштински није промијенило. Комплетно друштво је зрело за промјене. Почевши од породице, просвјете, привреде, власти па тек онда дјеце која сањају онако како им се сервира.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
