Нове бриге

Ријетки су млади људи који су се вратили у Босански Петровац, Дрвар и Босанско Грахово, ријетки, јер у тим општинама нису видјели шансу за запослење, а без посла немогуће је да стварају породице. И они који су се вратили из избјеглиштва почесто размишљају да поново пакују кофере, овај пут да у миру бјеже од проблема које им намећу они који повлаче конце у БиХ.

Већ дуже вријеме становници наведених општина немају мира због миграната који надиру са свих страна и уносе немир и страх међу ионако напаћен народ. Мигрантској кризи која траје годинама крај се не назире, а мјештани ових општина и дан и ноћ страхују за своју, али и безбједност своје имовине. Њихов страх је оправдан, јер су већ неколико пута били на мети избјеглица које на све начине покушавају да се домогну Европске уније, која их не прима под своје скуте. Заробљени у БиХ, очигледно свој бијес и муку искаљују на недужном народу.

А тај исти народ сада брине и неке нове бриге. Имајући у виду дешавања у протеклих неколико дана, западнокрајишке општине могле би се наћи на ивици еколошке катастрофе, јер у њихова дворишта стиже отпад непознатог поријекла. Коме је пало на памет да неколико шлепера сумњивог отпада истовари у Дрвару и Босанском Грахову још није познато, али је очигледно да се територија која је одувијек била позната по здравој клими и чистом ваздуху на све начине настоји загадити. Отпадом би могао бити затрпан и Босански Петровац, само ако свјетло дана угледа спалионица за анимални и медицински отпад, чија је изградња планирана у овој локалној заједници. Из страха за своје и здравље своје дјеце мјештани ових општина дижу глас против таквих пројеката и позивају на одговорност надлежне. Босански Петровац, као једна од најсиромашнијих општина у Унско-санском кантону, увијек је била на дну листе када је кантонална власт дијелила помоћ па је немогуће не запитати се зашто спалионицу не граде у другим локалним заједницама, ако је она корисна и доноси зараду, јер све што је иоле ваљало Петровац је увијек заобилазило. Крајње је вријеме да челници ових општина, али и они који их представљају на вишим нивоима власти у БиХ, стану у заштиту становништва, јер џаба милионски пројекти ако у ионако пустим селима не остане нико. Остаје нада да ће они који доносе одлуке слушати глас народа и да ће у овим, али и свим наредним ситуацијама, глас разума бити изнад свега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.