Нова-стара реформа образовања

Милијана Латиновић

Реформа средњег образовања у Републици Српској по свему судећи и у овој години биће топ тема. А била је и лани, па и годину-двије раније. Много се причало о промјенама у образовању, о плановима и могућностима како би наш образовни систем колико-толико био унапријеђен. А очигледно се од тих прича нисмо одмакли много, када их из године у годину понављамо.

 

Свима нам је добро познато да се у нашем образовном систему преплиће много надлежности и одговорности, да оно носи бреме разних идеолошких садржаја и да је веома мало иновативних програма који би ђацима могли пружити адекватно знање. Превише је градива које се научи за петицу у дневнику и веома брзо заборави. Ученицима су потребне лекције које ће савладавати да би били спремни да се ухвате у коштац са свим што их чека када изађу из школске клупе.

У борбу за ефикасније образовање упустили су се и просвјетари и привредници. Први корак је направљен још лани када је дуално образовање, које осим теоријске подразумијева и више часова практичне наставе, на мала врата ушло у поједине школе. У плану је да се до краја марта ураде анализе о занимањима која су потребна привреди како би се на основу добијених података могла креирати уписна политика за средње школе за идућу годину.  План је да се дође до конкретних података која су занимања ишчезла, а који су послови будућности како би средњошколци чим затворе уџбенике долазили до запослења.

Ову и сличне приче сви скупа причали смо и протеклих година. За то вријеме млади су махом паковали кофере и одлазили у иностранство гдје им се уз сигуран посао нуде вишеструко веће плате. Одласку младих преко границе у великој мјери допринијело је и то што смо годинама неоправдано гурали занате у запећак, савјетујући свршене основце да уписују нека "боља" занимања, да хрле на факултете и сви буду љекари, економисти и правници. Вођени логиком да "треба завршити факултет и бити господин у одијелу", млади љекари, економисти, менаџери и правници данас махом стоје у редовима завода за запошљавање, а од родитеља траже марку за кафу. Неусклађеност система образовања и потреба тржишта рада довела је до тога да хиљаде диплома само скупљају прашину.

Надлежни у систему образовања и пословна заједница велике наде полажу у систем дуалног образовања који би, према њиховим најавама требало увелико да заживи у нашим школама и прекрати ђацима пут до запослења. Крајње је вријеме да школујемо кадар који нам је пријеко потребан како домаће фабрике не би остајале празне. Само тако ћемо привреду подићи на ноге и створити свјетлију будућност за потомке. Не смијемо заборавити да издвајања за образовање морају бити већа и да улагање у ту област никада није трошак већ инвестиција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана