Нова шанса, ново “али”

Из године у годину главобоље им задаје нелојална конкуренција која све и свашта довози на наше тржиште и гура квалитетне домаће производе у запећак. Чак и онда када је сезона добра, рачуница је слаба.

Ако воће добро роди, рани прољећни мраз обере јабуке и крушке, суша почесто обере кукуруз, а кошнице остану празне јер киша уништи цвијет багрема. И тако из сезоне у сезону, ратари и воћари у њиве улазе уздајући се само у Бога и својих десет прстију. На више од тога нису ни навикли. Осим подстицаја за произведено, ријетко какву помоћ имају.

Ништа боље није ни сточарима који су одавно на кољенима јер шницла која је превалила хиљаде километара ко зна одакле и замрзнута и открављена безброј пута, лакше дође до купца него месо које они произведу.

Таман кад помисле да се види свјетло на крају тунела, све наде потону јер слиједи неко ново али.

Тако је и вијест да би се за домаће млијеко и млијечне производе ускоро могло отворити руско и кинеско тржиште на прву звучала охрабрујуће, али врло брзо је то узбуђење спласнуло.

Да би млијеко са наших фарми стигло на далеке кинеске трпезе а да се при томе не поквари и да му не прође рок трајања, најбоља опција била би прерада у прах. Али...

Како у свакој новој шанси ми имамо неки проблем тако је и овога пута. Наиме, према ријечима домаћих мљекара, извоз у Кину може, али мора прво фабрика за прераду, а за фабрику треба новац, али новца најчешће нема. И тако у круг.

Стари проблеми у новом руху свако мало испливају на површину. И прије шест година месари су молили за прелевмане не би ли се некако извукли из дубиозе. И воћари су тада тражили заштиту али су наишли само на зид и неразумијевање.

Када се све сабере и одузме, није ни чудно што пољопривредници истрајавају искључиво на заштити домаће производње. Ништа више они не траже, па чак ни да извозе од Европе до Аустралије.  Свјесни су чињенице да би на домаћем тржишту могли да продају све што произведу и да на крају године задовољно трљају руке, само да им се пружи шанса, а једина шанса је рампа за прекомјеран увоз.

Рјешење свих проблема домаћих произвођача је у рукама оних који из удобних фотеља кроје политику. Од њиховог разумијевања и добре воље, а онда и могућности зависи да ли ће домаћи пољопривредни производи на депонију или трпезу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.