Нова локална прича

Изборни воз ускоро ће званично кренути, припреме су већ почеле, а веома су мале шансе да ће се у идућим данима и мјесецима, а посебно када крене и званична кампања причати о темама које су од значаја за обичног човјека који је још у овој БиХ. Земљи која годинама грца у великим проблемима.

То се показује сваког дана. Политичке трзавице и појединци који никако да се поздраве са деведесетим годинама прошлог вијека и барем покушају да се потруде како би земља, у коју се куну, кренула напријед.

То би био нормалан ток у једној ненормалној земљи у којој се странце и дан данас нешто пита. Који су још ту и у неким главним улогама и након четврт вијека од завршетка рата.

Мада, искрено, нису само они проблем, већ доста кривице за стање у којем је БиХ те за имиџ који има у свијету, и на домаћим политичарима је. Годинама се у круг врти једна иста прича “договорили смо се да ћемо се договорити” и то одавно кида живце, удара на здрав разум.

БиХ је по много чему специфична земља. Земља која је далеко од онога што је некада дефинисано међународним актом и још даље од онога што је до сада требало да постане. Јер 25 година није кратак период, осим ако је, изгледа, у питању БиХ јер некима и даље не одговара оно што је потписано како би рат стао.

И та прича, у стварном животу, на неким нивоима неће још престати, али би било добро да барем у наредном периоду буде, колико је могуће, у неком другом плану.

Локални избори су пред нама. На десетине хиљада кандидата, странака као и независних кандидата поново ће се појављивати на сваком ћошку и, што је и неизбјежно, увјеравати бираче и случајне пролазнике како су они баш тај један једини прави избор. Међутим, дјелима се морају показати.

Ови избори су веома битни, а излазност ће показати слику стварне БиХ. Јер талас одлазака становништва са ових простора некако је оснажен посљедње три, четири године и политичарима и свима који мисле да се укључе у овај политички воз прво треба да буде на уму да морају нешто конкретно да понуде својој родбини, пријатељима и осталим суграђанина.

Оно нешто због чега ће повјеровати да ће бити боље и да можда одлазак и није једина опција. Али то нешто не смије бити само обећање. Тога је било и превише.

Јасно је да без “високе” политике предстојећи дани неће моћи да прођу, али и на том нивоу је крајње вријеме да се посложе коцкице онако како треба. А од тога би корист имали сви.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.