Нова лажна статистика

Aлександар Сања Илић

Припреме за ново пребројавање становништва у БиХ, које треба да се деси за двије године, полако се захуктавају, а многи већ сада сматрају да ће то бити само још један збир лажних статистичких података који неће служити никоме, а државу ће (читај грађане) коштати милионе КМ.

Такав став је више него оправдан ако се узме у обзир да су попис из 2013. године обиљежиле сплетке и интриге које се не могу гледати ни у најбоље режираним шпанским серијама. Захваљујући мрежи сатканој од различитих политичких интереса, гдје је свако тјерао “воду на свој млин”, ни дан-данас, пет и по година касније, са сигурношћу не знамо колико нас има и ко је које националности. Резултати тог пописа, на који се чекало двије деценије, показали су да су у БиХ могућа разна чуда, попут оног да у кући од неколико десетина квадрата без проблема живи 50 људи.

Ништа мање чудо које је обзнанио попис било је и то да Фахро из Тузле сваки дан, већ двадесет година, путује на посао у Шведску и након осам сати рада уредно се врати кући да вечера са најмилијима. Да чудима не буде крај, испоставило се да у БиХ станује близу 200.000 грађана који попут Фахре, надљудским способностима, стотине километара прелете  у трену ока.

Због свега наведеног сумњичавост у нови попис становништва и домаћинстава је очекивана, нарочито када се зна да грешке које су довеле до проблема 2013. године још нису исправљене, те да нема ни жеље ни воље да несугласице буду превазиђене.

Начин прикупљања и обраде података, који је био камен спотицања и због чега је Српска 2016. године морала објавити своје податке, још није договорен па се стиче утисак да ће техничко питање, какво је пребројавање становништва, и 2021. у БиХ многи доживјети као судбинско.

Стари попис не може и не смије бити темељ за нови такав подухват, јер добијени подаци због пренадуваности нису послужили за планиране стратегије, планирања и истраживања. Нетачан број становника учинио је да и сва остала обиљежја буду нетачна и да останемо на самом дну листе развијених земаља. Такав сценарио не смије послужити ни у случају пописа пољопривредног земљишта, газдинстава и механизације који је најављен за двије године с циљем развоја домаће пољопривреде.

Земља која не зна колико грађана има, којих су година, каква им је образовна структура и каквим богатствима располаже нема се чему надати.

Зато они којима је стало до БиХ и који је осјећају својом треба да помогну да то пребројавање буде извршено како треба. Покретање националних питања, снимање видеа с циљем едуковања грађана о изјашњавању на попису,  досељавање дијаспоре на давно угашена огњишта је лош пут који ништа добро неће донијети БиХ. Крајње је вријеме да се уздигнемо изнад расправа којег народа има више, а којег мање, те да нам преокупација буде надметање у развојним идејама које ће смањити одлив становништва, било Срба, Хрвата или Бошњака. У супротном, неће бити потребе ни за организовањем пописа. Они којима је доста мржње потражиће дом у туђини, а они који остану моћи ће и сами да се преброје.

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана