Нова година, нове муке
Нова година доноси и нове муке. Већ сада знамо да ће нам за десетак дана поскупјети струја, али и да нема више оне љетне, јефтиније тарифе. Остављена нам је она јефтинија ноћу и викендом, што ће по свему судећи у том периоду довести до хаварије на електромрежи, због чега би електричари могли бити даноноћно на терену.
Та јефтина ноћу и викендом неће сигурно пресудити код трговаца, али и свих других да због већих рачуна не подигну додатно цијене. Такве су потезе вукли током читаве године када су дивљале цијене горива. Међутим, обрнуте реакције нема када цијене на бензинским пумпама падају. Јер, код нас је очигледно да када нешто поскупи, нема обарања цијена. Једном поскупљено, никада појефтињено.
Ни милионске казне инспектора не могу натјерати трговце да престану са надувавањем цијена основних животних намирница. Плате казну и наставе по старом утабаном путу. Јер кршењем прописа и дизањем цијена виших од дозвољених зараде и до неколико пута више него што дају за казну.
А, шта је са платама? Њих нико не спомиње. Оне не прате тренд поскупљења. Далеко су од тога. Добро, у јавном сектору и прате. Најављен је раст од Нове године плате свим оним буџетлијама који примају мању плату од просјечне у Српској. Увелико се већ прича да ће од марта услиједити и ново додатно повећање свим запосленима у јавном сектору. Податке који би требало то да поткријепе увелико већ прикупљају, а тачан проценат са којим ће представници запослених у јавном сектору ићи према Влади РС биће познати већ у фебруару. Нема сумње и да ће истјерати своје. И нека ће. И треба.
Али шта је са платом радника у привреди. Њих нико није спомињао ни током ове године, добро, јесте који пут у предизборној кампањи. Међутим, након тога ти радници као да не постоје, за њих није предвиђено никакво повећање од почетка идуће године, а да и не спомињемо неко након првог квартала 2023. године. Они који носе привреду Српске на својим леђима као да не постоје. И више је него очигледно да су посљедња рупа на свирали, како оних којима доносе профит, тако и оних који доносе одлуке.
Велики број њих ради и за плату која је далеко мања од просјечне, али њих нико, по свему судећи, не жели да види нити да чује њихове јауке. Они као да не плаћају исту струју као буџетлије којима плата расте или не купују у истим продавницама и маркетима.
Због такве бриге за раднике у привреди ништа друго не можемо очекивати него да они испостављани рачуни који нам стижу за мјесец, два управо буду пресудни да велики број људи преломи и оде да ради и развија привреду Словеније, Њемачке, Аустрије...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
