Нова година, исте потребе

Та одлука услиједила је након што мјесецима социјални партнери, односно синдикат и послодавци, не могу да постигну договор о износу минималца, јер за синдикат, послодавци увијек дају мало, а за послодавце, синдикалци траже нереално.

И у том зачараном кругу протекао је већи дио године, тако да је Влада на крају искористила своје право и испунила обећања да ће минимална плата расти.

Ипак, ни тих 520 марака није довољно, и то вјероватно сви знају, па чак и они који никада и не погледају у новчаник или на стање на картицама прије него што у маркетима напуне корпе и колица. Једноставно, морају да знају.

Живот постаје све скупљи, од основних животних намирница па надаље те зато и не треба да чуди што све више становника Републике Српске излаз из кризе и сталних рачуница како спојити крај са крајем види у одласцима у неке стабилније и напредније земље.

Најнижа плата је стварно минимална ако се узме у обзир да је она једини извор из којег треба да буду покривени храна, кирије, кредити, дјечје потрепштине и бројне друге ствари. А, нажалост, велики број радника управо преживљава са тим мјесечним износом, па и мањим јер и даље, према тврдњама радника и синдикалаца, има послодаваца који исплаћују и плате испод минималца.

Томе се мора стати у крај и доћи до модела да све стране буду задовољне и да се тиме отворе врата за даља повећања те ону просјечну плату од 1.000 марака. Ништа се не може завршити преко ноћи, али не треба чекати ни сљедеће јутро да се почне. Нема времена за чекање.

Република Српска ће тешко успјети да се избори са све примамљивијим понудама које њеним становницима стижу из европских земаља које исто тако вапе за радницима, али им и дају боље услове.

С друге стране, на такве процесе, ако се стварно жели створити повољнији амбијент, не смије се спуштати поглед и слијегати раменима, него тражити начин и правац како да буде боље.

За то је потребно испунити низ предуслова, почевши од стабилности на свим пољима па надаље.

Одлука о подизању плата је добар корак, али и то мора доћи под већу лупу јер шта значи одлука ако се не спроводи у пракси. Ништа. Значи само једно више узалуд потрошено парче хартије.

Ова година треба да буде више у знаку помоћи обичним људима, радницима, а не политичких препуцавања. Добар радник је злата вриједан и треба га чувати и знати цијенити, а не дозволити да живи од ваздуха. То не може, а све мање ће их то и трпјети. То ће осјетити и сами послодавци јер су и они, без радника, ништа више него пусте табле са називима.

+++++++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.