Нова фарса

Жељка Домазет

Да се и суђење ратном команданту Петог корпуса Армије РБиХ Атифу Дудаковићу и његовим саборцима претвара у фарсу јасно је већ на самом почетку овог процеса.

Према истом сценарију како је то већ урађено на суђењу ратном команданту Сребренице Насеру Орићу и у процесу против Дудаковића, иста иконографија, ратне заставе, транспаренти подршке и аутобуси са његовим сљедбеницима опсједају правосудни комплекс и од суђења прије него што је практично и почело већ се прави чиста форма да буде “исполирана” његова ратна историја.

Док су многи докази по ладицама правосуђа годинама сакупљали прашину, српске жртве су из дана у дан све више губиле наду да ће правда стићи виновнике и главне наредбодавце који су по Крајини за вријеме рата, не скривајући се од камера, наређивали да све на шта су наишли ови ратници, а што није било у њиховом строју, треба побити и спалити.

Да је ријеч о класичној фарси јасно говори и податак да су хиљаде доказа, стотине свједока и мноштво видео-записа чекали да вријеме прође и да се Дудаковић без икаквог устезања и стида годинама смије у лице жртвама и пркоси, тврдећи да је он ослободилац, а сви они који су само бранили своје домове по Крајини агресори. Да је правосуђе на нивоу БиХ смишљено устројено и да ради под сталним и дебелим утицајем бошњачке политике јасно је и по чињеници да многе судије које ту раде нису ништа друго до кадрови који су Србима судили и на пречац пресуђивали током рата. Срамотно је такође да се годинама толерише таква политика и да годинама потврђени злочинци шетају на слободи и у лице смију жртвама.

Да је правосудни систем на нивоу БиХ насађен на криве ноге потврђује и чињеница да суднице и правосудне институције без икаквих санкција опсједају сви они који су били саборци Дудаковића и његових злочина и да се нико не позабави питањем како је могуће да без икаквих санкција међу ратним заставама и транспарентима и након толико деценија од потврђених злочинаца праве хероје.

С друге стране, породице жртава за било какву посјету правосудним институцијама и присуство суђењима морају да обезбиједе посебна одобрења. Поставља се питање како би реаговале те исте институције да се којим случајем око судског комплекса појаве породице српских жртава са заставама Војске Републике Српске или заставама неког од корпуса под којима су они ратовали током протеклих сукоба у овој земљи. Срамотно је такође да Дудаковић, као и Насер Орић и њима слични, на суђења долазе са слободе, да су им широм одријешене руке да утичу на свједоке и са слободе контролишу процес.

Буде ли и даље правосуђе на нивоу БиХ служило да би једнима ратна прошлост била полирана, поништавани ратни злочини које су током рата чинили, а другима и са климавим доказима биле лијепљене етикете ратних злочинаца,  у овој земљи задуго неће бити правде и правосудни систем ће се сам од себе урушити.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана