Нобел за Институт

Неспорно је свачије право да за било шта предлаже било кога, али приједлог да Институт буде кандидован за Нобелову награду само је доказ да је та институција од свога оснивања радила искључиво, уз фризирање података, у интересу бошњачког народа.

Свједоче то и српски представници у Институту који годинама указују на селективност, дискриминацију, опструкцију, политичку инструментализацију у Институту.   

Дакле, према процјени бошњачке дијаспоре, Институт је заслужио Нобелову награду јер је за осам година постојања идентификовао само 268 Срба, а чак 6.211 Бошњака и Хрвата.

Нобелову награду заслужио је и јер је примјеном специјалне методе пронашао чак 4.000 Бошњака и ниједног Србина.

Институт је заслужио Нобела и зато јер је радио као комисија ФБиХ годинама не подносећи никоме извјештај о свом раду.

Нобелову награду требало би да добије и због тешке корупције као и зато што је за чување посмртних остатака, мимо правила, на сумњив начин потрошено чак преко пет милиона марака.

И не само Институт, Нобелову награду требало би да добије и Амор Машовић који је, поред осталих незаконитости, потврде да је неки Бошњак био у логору издавао само на основу изјава.

Институт и Машовић Нобела су заслужили и јер је тај исти Машовић годинама фризирао податке о несталима, уз бекграунд починиоца ратног злочина из 1993. године за шта је доказ и документ који је потписао Фикрет Муслимовић.

Иако је група бошњачких грађана умјесто Машовића, предложила Институт за Нобелову награду, идеја и циљ су исти јер је Машовић кроз рад Института пресликао себе.

Тако је Институт постао политичко-комерцијална институција која ради мимо правила и закона. Исто као и Машовић који је, поред функције у Институту, и делегат СДА у Дому народа Парламента ФБиХ што је мимо Закона о несталим лицима БиХ.

Дакле, с аспекта предлагача, штета нанесена Србима преко Института заиста заслужује Нобелову награду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.