Њемачки вирус

Вељко Зељковић
Њемачки вирус

Песимизам економских стручњака поводом ситуације у Њемачкој је нагло порастао, показују недавно објављени резултати анкете Лајбницовог центра за европска економска истраживања из Манхајма.

Економски показатељи, из квартала у квартал, су све лошији. Привредни раст, током ове године, постаје мисаона именица, поготово због све лошијег стања у аутомобилској индустрији, што би без посла могло оставити више од 15.000 радника у Њемачкој. 

Једноставно некадашњи мотор привредног развоја Европе нашао се у ситуацији да му отказује све више виталних дијелова. Привредни раст ове земље би током ове године могао износити - нула. 

Да ствари у овој земљи не иду на добро показују и подаци да Њемачка више није ни међу 20 најбогатијих земаља на основу додате вриједности по глави становника, а који се мјери на основу БДП-а по паритету куповне моћи.

Лоши медицински налази и болести којих је све више довели су и до раста незапослености. У посљедњих 12 мјесеци без посла је остало чак 176.000 радника. 

Уколико ауто-индустрија клекне, поред хемијске, која се у неком претходном периоду ослањала на јефтине руске енергенте, могао би се десити велики економски колапс широм Старог континента, па и у БиХ, чија привреда у доброј мјери зависи од њемачке продуктивности, односно привредног развоја - крвне слике, која све више показује знаке хроничне анемије. 

Дрвна индустрија и произвођачи намјештаја већ осјећају посљедице посрнућа њемачке привреде. Обим производње је у појединим случајевима пао за чак 20 одсто. 

Отказују се и наруџбе за наредну годину, што би поједине фирме у БиХ могло довести у ситуацију да закључају своје погоне. 

Наравно никако не треба заборавити да велики број људи са овог простора ради у овој држави, што регуларно, што на црно и шаље новац својим најближим у БиХ. Те дотације су у неком претходном периоду износиле између четири и пет милијарди марака, на годишњем нивоу. У питању је свота новца која легалним путевима уђе у БиХ.

Њемачка привреда ће се вјероватно на крају извући из овог, уз велики пад животног стандарда, али питање је шта ће бити са другима који су свој економски просперитет и развој у великој мјери везали за ову земљу?! 

Они злуради који се радују пропасти ове земље, због њене спољне политике, требало би да виде мало ширу слику. Наравно и надлежни. Проналажење начина како да се помогне угроженим фирмама и секторима никако не треба остављати за сутра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана