Нит платише, нит уплатише
Прошло је десетак дана откако је директор Меморијалног центра у Поточарима Емир Суљагић закукао јер је петоро чланова Делегације Европске уније у БиХ положило вијенац на гробљу у Братунцу, одавши тако, како су и сами навели, почаст невино страдалим цивилима.
Јаук унесрећеног Суљагића чуо се и до Брисела па су Европљани брже-боље послали извињење свима који су се због њиховог геста осјетили увријеђеним и повријеђеним.
Није то извињење било довољно па су Суљагић и остатак његовог оркестра из невладиних организација у ФБиХ наставили да проклињу и осуђују све који су се, срам их било, усудили да одају пошту и некој жртви која није бошњачка.
Толико је то оптеретило (н)Емира да је поручио Европејцима да ће паклено платити што бануше у Братунац.
Мора се признати да је Суљагић овим потезом, што би рекли млади, прекуцао игрицу. Нема какве бљувотине нису сипали федерални званичници протеклих година и толико су се уходали да су помало постали и досадни па је Емирова реакција била као неко освјежење.
Чега се лик досјетио. Да нападне људе јер су положили цвијеће на споменик жртвама.
Бесмислено је озбиљно говорити о тој хистерији или, како већ рекоше они што реаговаше из Бањалуке, класичној мржњи, србофобији. У Српској ваљда не постоји више нико ко не схвата о чему се ту ради. Истина је само једна и то онаква какву ју је прописало Сарајево. Сви други су суписмени четници.
Десетак дана послије нико из ЕУ још ништа није “паклено платио”, али истовремено није ни уплатио. Брисел није уплатио 70 милиона евра помоћи БиХ за некакве реформе, јер овдашње власти нису усагласиле документ на основу којег би уплата могла бити извршена.
А то не дозволише политичари из СДА, странке Рамиза Салкића који је након догађаја у Братунцу дувао у исту трубу као и Суљагић.
Нема, разумије се, никакве везе између ова два процеса. ЕУ не би тај кеш уплатила ни да се није дигла дрека због полагања цвијећа у Братунцу. Пуца им она ствар због Емирових пријетњи и запомагања, паре не дају због других ствари.
Што отприлике говори колико смо битни Бриселу. Нити смо им битни, нити имају благе везе о томе како је живјети овдје.
Бриселу остаде новац, а нама осташе Суљагић и дружина. Јасно је ко је прошао боље.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
