Нит нације, нит безбједности

Ниједан сукоб на планети, па ни онај у Украјини, не може се тумачити без анализе, узрока, планова и разлога. А већина планете баш о томе не води рачуна. Зато имамо то што имамо. Информативни и медијски хаос, слуђену јавност, како Русије, тако и остатка Европе, док цијене дивљају.

Медијски хаос одлично се примио у БиХ, нарочито откако су друштвене мреже омогућиле свима да буду новинари.

Твитераши знају на чему Земља стоји, па и све детаље руско-украјинског сукоба. У Сарајеву већински сматрају да је Путин нови Хитлер, у Бањалуци су традиционално наклоњени православној браћи.

У Мостару се баве Изборним законом.

О природи рата на истоку Европе да се расправљати, али док човјек види да у Сарајеву Русе називају агресорима, озбиљан упитник му се појави над главом, јер они агресорима зову и Озренце, Требавце, Романијце и Херцеговце што три и по године бранише своје по локалним гудурама. Стога, овдје је потребно прво разјаснити шта је агресија, па кренути даље.

***

Ништа од тога. У истом том Сарајеву, гдје сматрају да су Срби из БиХ агресори на властиту земљу, тврде да су Иво Андрић или Његош инспиратори геноцида. Кад живиш и радиш у таквом амбијенту, логично је да удариш забрану уласка у земљу Милошу Ковићу.

Угрожава професор националну безбједност, веле у обавјештајној служби. Толико је јака нација, а и њена безбједност, да ће је Ковићеви цвикери сигурно угрозити.

Два дана возили смо тај случај у медијима и гурнули га украј. Ни политичари га више не помињу, након салве жестоких реакција. Ковић је најавио да ће предавања студентима у Источном Сарајеву одржавати онлајн. Српски политичари у БиХ, у његовом случају, остаће офлајн.

***

Парадоксално је да овај мандат у заједничким органима пролази у српској дефанзиви, ако се зна ко је тренутно главни човјек из РС у Сарајеву. Спољна политика је узурпирана, обавјештајна дјелатност, видимо и у случају “Ковић”, без икакве контроле, тек донекле ствари су под конац у Фудбалском савезу.

Уочи прошлих избора помињало се да Срби у Сарајеву морају да раде као репрезентација. На крају мандата та екипа највише личи на фудбалску репрезентацију. Не зна се куд ко бије.

***

Јер, ту законе усваја опозиција, а власт излази са гласања. Као у случају фамозних акциза. Срећом или нажалост, постоје механизми.

Један је и Дом народа, па вишедневна расправа о намету на нафту и нафтне деривате ипак изњедри ширу слику, те се показа да су се СДП, а за њима и СДС, ПДП и ДНС, ипак, мало заобадали. Али, предизборно вријеме трпи све. Као и народ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.