Ништа ново
Ревидирана стратегија за рјешавање предмета ратних злочина у БиХ дуго је чекала формирање власти и нови сазив Савјета министара. И дочекала, али и поново остављена по страни да скупља прашину и чека боље дане којих је све мање.
Тиме је потврђено да су биле оправдане сумње да се ништа позитивно неће на ту тему догодити и да ће оптимизам поново пасти у воду. Посебно јер ни овај пут није било јаког објашњења због чега на дневном реду нема мјеста за документ који је давно усаглашен. За суштински акт који су подржали и Република Српска и ФБиХ и сви други који су битни у тој причи, а којим се већ дуже вријеме појединци олако играју.
Ревидирана стратегија за рјешавање предмета ратних злочина усаглашена је како би се наставио тај процес који је један од услова, како се то могло на хиљаде пута чути у БиХ, за помирење и суживот. Ревидирана стратегија и, упркос томе, због бошњачких министара у Савјету министара остављена по страни и изнова показано каква је БиХ.
Стотине породица још чека правду за најмилије који су страдали у рату. За оне који су мучени до несвијести, убијани на кућним праговима, стријељани јер су били друге вјере...
Стотине оптужених још чека своју судбину, а неки је проживљавају далеко од мјеста злочина. Далеко од БиХ.
Злочина је било на свим странама. Страдали су и једни и други и трећи. Па и остали, али правда за све још није задовољена. Један од разлога за то су и сталне блокаде у вези са усвајањем Ревидиране стратегије, али и чињеница да нико није одговарао за неиспуњене задатке и првобитне Стратегије.
Оваква ситуација никако не иде на руку БиХ. Овакво понашање сваки пут је само потврда да је овдје све могуће, посебно оно што нико нормалан никад не би пожелио.
Вријеме незаустављиво узима свој данак. Свједока је све мање. Зуб времена их је стигао, а исто тако је мање и оних који, поучени оним што стално виде и чују, имају воље да указују на злочине који су почињени.
Некима су, чак, и промијенили првобитно дате изјаве. Ко зна због чега, али то све додатно успорава правду која никако да дође до БиХ.
Земљи која још није на стабилним ногама. Ни у години у којој пуни четврт вијека постојања. Жалосно, али истинито.
Превише дана, мјесеци, година је узалуд потрошено. Много тога прохујало је у сталним тензијама, враћању на дневни ред небитних ствари, а гурању под тепих оних од којих, готово да и нема пречих. Ревидирана стратегија је очигледан и непобитан доказ томе.
Злочинци морају бити кажњени, без обзира из којег рода и народа потичу, али исто тако не смију се једни доживотно крити, а други доживотно слати на робију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
