Ништа добро
Како било ко рационалан и разуман може да вјерује да је посљедњи високи представник у БиХ Валентин Инцко, који је прије неколико дана отишао са те функције, направио добар посао намећући одлуку против које су сви легитимни политички представници једног конститутивног народа?!
При томе једноставно није битно о каквој одлуци се ради, јер је то у сасвим другом плану. Напросто је свеједно да ли се том одлуком забрањује и кажњава негирање геноцида или, рецимо, намеће да БиХ сваком свом грађанину мора да исплати по 1.000 марака. Ствар је проста, ако су легитимни представници цијелог једног народа против нечега, то не ваља и тачка.
Да је бар једна политичка партија из Српске која има какав-такав легитимитет подржала спорну одлуку, ствари би биле другачије. Овако је Инцко само подигао политичку температуру у ионако врелом августу и пуних џепова оде у Аустрију, да се, како је сам рекао, бави културом, остављајући иза себе политички хаос, као једини резултат 12 година владавине.
Српске политичке партије јединствено су у Народној скупштини изгласале два закона - Закон о непримјењивању одлуке високог представника и допуне Кривичног законика РС - којима се покушава анулирати оно што је Инцко направио, а оно што ће услиједити у наредном периоду само ће потврдити тезу професора Ненада Кецмановића о БиХ као “немогућој држави”. А све су прилике, што је и најављено, да ће Клуб Бошњака у Вијећу народа Републике Српске уложити вето и оцијенити да је усвојеним законима повријеђен њихов витални национални интерес. Уколико већина делегата не подржи став Клуба Бошњака, а сасвим сигурно неће, биће заказана сједница Заједничке комисије Вијећа народа и Народне скупштине. Уколико ни на комисији не буде договора, а јасно је да неће, оцјену да ли је повријеђен витални интерес Бошњака даће Уставни суд РС. Одлуке суда, а поготово Уставног, не треба прејудицирати, али условно речено, ако тај суд оцијени да није повријеђен витални интерес, два закона која је усвојила НСРС упућују се предсједнику Републике Српске да потпише указ о њиховом проглашењу и потом иду на објављивање у “Службени гласник РС”, да би већ сутрадан ступили на снагу. У случају да све то буде урађено према уобичајеним роковима, поменута два закона на снагу би требало да ступе у другој половини септембра.
А након тога ће се, без имало сумње, судска сага наставити пред Уставним судом БиХ, од којег Срби и Српска не треба ничему добром да се надају, поготово што је тај суд за вријеме Инцковог “тиховања” радио његов посао. Парадокс и кључни проблем је што тај суд доноси одлуке против којих су представници, не једног, већ два конститутивна народа. А све је кренуло наопако од прве тако донесене одлуке. Оне о конститутивности. Пих!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
