Ниски ударци Приштине

Додуше, стигле су осуде из Брисела и позиви на повлачење одлуке о подизању такси, али Приштина за њих не мари. А нико је ничим и не тјера да повуче срамну одлуку. Још једном су на видјело испливали двоструки аршини европске породице и Запада, који би, да је неким случајем Србија учинила нешто слично, у року од 24 часа ријешили проблем.

Како се копља по ко зна који пут ломе на Србима, никога није брига и не желе много да се мијешају. Без имало стида гледају како на ломачама гори храна која је произведена у Србији, а која је отхранила и оне који је спаљују.

Одувијек је било јасно на чијој су страни те велике силе, али је тешко вјеровати да ће још једном пустити да српска дјеца остају без хљеба, а стари и болесни без лијекова.

Тешко је повјеровати да ће Европа нијемо ћутати док Албанци не дозвољавају транспорт кисеоника до болнице у Косовској Митровици.

Иако је прошло четврт вијека, нисмо заборавили да су ћутали и када су умирале бебе у бањалучком породилишту, јер у болници није било кисеоника. Путеви су били блокирани, везе са матицом Србијом насилно прекинуте, а Савјет безбједности УН забранио је летове изнад БиХ.

Недужним бебама свјесно су ускратили кисеоник, узели им дах живота и ћутали нијемо. Ћуте и сада док се Срби на Косову боре за опстанак на вјековним огњиштима, достојанствено и мирно, онако како их је ход по трњу свих протеклих година научио. Рат не желе, а миран сан им отимају сваког дана.

Крајње је вријеме да Европа отвори очи, повуче праведан потез и омогући безбједно дјетињство и српској дјеци која одрастају на Косову пољу, тамо гдје су вијековима живјели њихови очеви, дједови и прадједови. Јер Косово је одувијек српско било и биће све док цвјета и посљедњи црвени божур, ко год себи дао за право да прекраја границе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.