Никова порука

Вељко Зељковић

Свјетски познати мотивациони говорник Ник Вујичић поручио је људима у БиХ да стреме будућности. Да се не осврћу на прошлост, а на Запад не гледају као на Бога.

БиХ, међутим, и даље живи заробљена у прошлости. У “проклетој авлији”, окованој политиком коју годинама води СДА.

И како ствари стоје, ни у будућности нас ништа боље не очекује, поготово након што су из највеће бошњачке партије истакли како “прижељкују снажнији ангажман Сједињених Америчких Држава у БиХ”.

Странка која се, наводно, свим срцем залаже за суживот свих народа призива моћне силе да “среде стање” у земљи. Да се направи држава по вољи једног народа.

У тој причи Срби и Хрвати су мање-више сувишни. И то челници СДА више и не крију. Видјело се то, уосталом, и из њихове посљедње страначке резолуције у којој се као један од програмских циљева наводи стварање “републике БиХ”. Без ентитета! За тако нешто помоћ се тражи са стране.

За изреку “договор кућу гради” изгледа да у СДА нису чули. Умјесто тога прижељкују америчку интервенцију. Да се наметну рјешења која не би била интересу све три народа у БиХ, али ни изборне воље грађана.

Такође, заборавља се и да амерички интервенционизам никоме и нигдје доброг није донио. Латинска Америка, Либија, Ирак...

Свјетске силе воде геополитичке игре. У тим шаховским играма актере не интересује настала колатерална штета. Па ни судбине малих народа. Када велике свјетске силе причају о демократији и владавини права, то обично не заврши добро. Ту више нема ни демократије, а ни права.

Америка жели повратак на Балкан како би смањила утицај Русије и Кине. Ако већ желе да се врате, зашто то не ураде економски, а не војно, и то тако што ће позвати своје компаније да инвестирају у БиХ. Кина је вјероватно најбољи примјер. Она свој утицај шири улагањем. Добро свима.

Вријеме пролази. По вокабулару политичара, нисмо се одмакли од деведесетих. Више не­ тапкамо ни у мјесту. Све више се враћамо уназад. А времена је све мање. Све је мање и наде, јер руке грађана БиХ су све мање младе.

Бакира изгледа да то не брине. Јер док је кризе, биће и бећара. Али и тајних банковних рачуна за које нико неће питати.

И управо је о свему томе, између осталог, говорио и Ник Вујичић. О потреби да се више окренемо сами себи. Јер на Запад не треба да гледамо као на Бога. Код њих и “милосрдни анђели” носе бомбе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана