Никад краја
БиХ никада неће стати на зелену грану, нити обезбиједити своју будућност, посебно ако појединци из бошњачких редова наставе да се понашају као да је цијела њена територија њихова својина, као да је цијела њена историја она коју они креирају и пишу и као да само они сабирају и оплакују оне који живи нису дочекали крај последњег рата.
БиХ је половином деведесетих година прошлог вијека, ипак, замишљена на други начин, ма колико то можда никоме не одговарало. Добила је потпис, настала је државна заједница коју чине Република Српска и ФБиХ, а касније и Брчко дистрикт, који је у заједничком власништву обје стране.
Од Дејтона до данас се доста промијенило под овим дијелом неба. Они који у рату нису успјели да придобију БиХ само за себе и да командују свим другим народима унутар њених граница, у овом напетом миру не одустају од тих неких ратних идеја и стално потпирују жар непријатељства. И док је таквог понашања, нећемо милиметар напријед, али хоћемо метар у блато.
Крајње је вријеме да се појединци дозову памети и да коначно изусте да су и њихови сљедбеници, односно припадници истог народа изашли из рата крвавих руку. Нису само Срби чинили злочине. То они најбоље знају, али и даље, оволико година касније, гурају приче да су само они жртве, а кривци сви око њих.
Не иде то тако. Не може да иде. Јер није истина.
Гинуло се на свим странама. Злочина је било на свим странама. Жртава има на свим странама. Нестале траже на свим странама, а само једној стижу сви рачуни и изричу највеће казне. Оној за коју се везује читав стереотип да су лоши момци и, генерално, лош народ.
То није нешто од јуче. Дешава се, нажалост, и данас. Дешаваће се и у данима који су пред нама и то је само један од разлога због којих ова земља, каква год да је, неће далеко догурати, ако се нека размишљања не промијене, и то што прије. Ништа се не може десити преко ноћи, али превише их је до сада прошло, а отровне стрелице само стижу и стижу.
Три народа су осуђена на суживот и колико год имамо свијетлих примјера на терену, међу “обичним” смртницима да је то могуће, они који имају моћ то, с друге стране, увијек доведу у питање. Када изјавама и потезима редовно унесу немир међу народе, посегну за ратним коријенима који су још јаки, а то се претвори у разумну салву реакција, тешких ријечи и опомена.
И на тој линији углавном и функционише ова земља од постанка, уз зачине из кухиња једног дијела међународне заједнице, иако је свима јасно да ова земља може да функционише на основу договора три њене стране. Одавно је вријеме да се одложе отровне стрелице, а преузме одговорност за хаос на свим пољима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
