Никад доста!

Али да се неко усуди да јавно пред ТВ камерама говори о томе како је неки Универзитет припао некој партији тешко да би игдје на планети могло да се догоди, а да не изазове општи револт професора, студената, јавности и да се не претвори у потпуни скандал. Сувишно је и рећи да је Универзитет оно "свето" мјесто на којем важи један једини услов, стручност и научни углед оних који га воде и оних који носе титулу универзитетског професора.

У члану  4. Статута Бањалучког универзитета пише: 

"Универзитет је аутономан у обављању своје дјелатности.

Аутономија универзитета нарочито је заснована на избору органа управљања у избору академског особља и њиховом промовисању у научна и академска звања".

Како је објавила АТВ, тај "аутономни" Универзитет је припао једној партији, која ускоро треба да постави његовог ректора. А потом на ред долази избор декана Правног факултета. То мјесто "безецовао" је Петар Кунић који је равно из пензије враћен у стални радни однос редовног професора на Правном факултету.

Након што га је Парламент пензионисао 2011. и исплатио му отпремнину од 30.000 марака, бивши посланик ДНС-а Петар Кунић се прије више од једног мјесеца вратио из пензије на посао. Како је објављено, Кунић прима и плату и пензију, након што је већ узео поменуту отпремнину иако је као посланик мјесечно зарађивао од 5.000 до 7.000 КМ.

- Ја сматрам да није то уреду, да се то коси са моралним начелима да примате и пензију и плату. И сам сам се изненадио кад сам дошао у ПИО да се то исплаћује, каже у ТВ камеру мртав-ладан Кунић. Ето као он не би, али му припада по закону. А морал ионако није закон, него облик друштвене свијести, скуп неписаних правила и норми неке заједнице. 

Фасцинантан је пут тих страначких кадрова, који су добри свакој власти, иако слабо шта имају да понуде напретку заједнице. Али смисао њиховог политичког ангажмана и није заједница, него лична корист и лични статус.

Тако је тај исти Петар Кунић 2001. године био високи функционер ПДП-а и потпредсједник Владе Младена Иванића задужен за моралисање, прогон вјештица, поспремање "афера" претходне Додикове Владе, утуживања свих оних којима је та Влада дала станове, што ће судови касније утврдити у складу са законским прописима.

То је исти онај Петар Кунић који је докторирао почетком рата 1992. године код Милошевићевог апаратчика и писца Жабљачког Устава Ратка Марковића са дисертацијом "Тенденције у подруштвљавању државне управе у систему социјалистичког самоуправљања".

Стидећи се те дисертације у свим каснијим биографијама проф. др Кунић из њеног назива је избацивао "социјалистичко самоуправљање".

Са падом ПДП-а са власти није пао проф. др Петар Кунић. Он је нашао нову станку на власти чији је постао кадар и још једном "опрао" биографију, овог пута не ону научну, него ону партијску.

Ово је нажалост само једна прича у мору сличних. Потпуно персонализована прича о томе како умјесто стручних људи функције, па и статусе декана или редовног универзитетског професора, добијају "вјечни" партијски кадрови, па и онда када су више од три године пензионери.

Зато се никада неће ни догодити да рецимо Академија умјетности ангажује бившег шефа Одсјека сликарства на сарајевској АЛУ академика Миливоја Унковића, сликара свјетског имена, који се вратио из Њемачке. Па и ако неће, да га замоли да бар неколико часова недјељно учи студенте, јер би свака "нормална" земља то златом платила.

А и како би када се зна да за идеале гину будале. "Паметни" страдавају "на бранику мерцедеса", за лову, функције и моћ. Патриотизам, као ни стручност, не мјере се доприносом општем добру заједнице. Једина мјера је партијска књижица, чија год.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.