Није РС, него Самарићанин
Стара народна изрека каже: “Кад устанеш, погледај прво у комшију, па у сунце”. Паметном доста.
Од када је свијета и вијека први комшија је био ближи него брат који је преко океана и када је радост и када је жалост.
Показало се то и ових дана након што су општине у ФБиХ доживјеле ужасну катастрофу. Живот је стао у секунди. Јутро је освануло и бројне породице су остале без својих чланова, без домова, имовине, свега. Вода, муљ и живо блато у секунди су прогутали све оно што је народ с муком стицао читавог живота.
Спасиоци из цијелог региона су се сјатили у Јабланицу, која је највише настрадала, и сасвим је очекивано да сви који могу на било који начин помогну. Другачије не може и не смије бити.
Само не можемо и не смијемо заборавити да су у помоћ први притекли они најближи, комшије са ове стране ентитетске линије, комшије из, како нам често кажу, “мањег бх. ентитета”, али очигледно са огромним срцем, или, ако баш хоће додатно да нас нагрде, комшије из РС-а.
Предсједник Српске Милорад Додик међу првима је позвао и уплатио помоћ настрадалима, Српска православна црква, локалне заједнице из Српске, многи појединци. Републичка управа цивилне заштите од првог тренутка је била на вези са колегама у ФБиХ и све своје ресурсе ставила на располагање. Рекли су: “Носимо добру вољу”. Изгубљене животе нико не може вратити, али када вам неко на такав начин пружи руку помоћи, то значи.
Занимљиво, нигдје вијести да је помоћ уплатила СДА, фудбалери свјетског ранга Џеко, Пјанић... Није тајна да сви они имају милионе.
А знате, помоћ је понудио Фудбалски клуб Борац из Бањалуке.
И то је једини исправан потез, јер природа је чудо и никада не знамо ко је сљедећи ко ће осјетити сву њену моћ и снагу.
Иако је несрећа немјерљива и неупоредива, не смијемо заборавити да је Српска данима чекала да Хелез и његови сарадници одобре долазак хеликоптера из Србије да гасе ватру у НП “Сутјеска”, да исти тај Хелез и њему слични пљују по свему што је српско, и руководство и народ називају геноцидним... А тек остали, посебно када се дочепају неке свјетске позорнице и добију прилику да нас испљују.
А народ ништа није крив. Шта су скривила недужна дјеца, труднице, старци које је бујица оставила без ичега... Десетине несталих, најмање 20 мртвих.
Једини исправан и логичан потез јесте помоћи без пребројавања крвних зрнаца, вјерских и националних, само помоћи људима.
Ето само толико, да се зна како то раде они велики из једне мале републике на брдовитом Балкану. Међу људима најважније је само бити ЧОВЈЕК.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
