Ни споменици им нису свети
И док се на простору Балкана, посебно посљедњих година, пуно прича о миру, толеранцији и суживоту да би биле спуштене тензије, те статусу повратника који би требало да буду заштићени и третирани као народ који је ту већински, све то само остаје мртво слово на папиру, јер пракса показује потпуно другачију свакодневицу.
Подршка је само декларативна, а посљедња скрнављења православних гробаља у ФБиХ и Хрватској потврда су да наш народ није добродошао на вјековна огњишта. Симптоматично је и то да се на мети вандала, гдје страдају гробља и српске светиње, најчешће нађу када су наши велики празници, за Божић, Васкрс, али као посљедњи случај око обиљежавања “Олује”. Срби су протјерани из многих крајева, па и када једном годишње дођу да обиђу најмилије и запале свијеће, неријетко их дочека непријатно изненађење. Скрнављене и срушене надгробне плоче сигнал су да је наш народ у тим мјестима постао персона нон грата, а Сански Мост и Нова Градишка доказ су те тезе.
Ако се само присјетимо ранијих случајева и на простору Мостара, гдје је оскрнављена Саборна црква Свете тројице, на којој су покидани каблови од електричне енергије, те прозивки на фудбалском турниру у сарајевском насељу Илиџа, гдје су дјеца узвикивала: “Србе на врбе” долазимо до закључка да Срби проживљавају прави терор. У ФБиХ има око 1.100 православних гробаља, њих око 1.000 је оштећено, а лупање плоча и споменика, нажалост, постала је све чешћа информација која попуњава новинске колоне.
Осим што попуњава ступце, удара и у срце најрањивијих, старих мајки, али и враћа у прошлост у негативној конотацији, што никако није добро.
Ипак ако се за нешто у овом контексту може рећи да је позитивно онда је дефинитивно то да мржња и нетрпељивост није обострана, а о томе егзактно говоре подаци. У Српској, гдје живе Бошњаци, на њиховим мезарјима и споменицима нема сличних инцидената или су сведени на статистичку грешку. И док се у озбиљним европским и свјетским земљама прича о економском напретку, отварању фабрика и сарадњи на свим пољима, код нас се и даље броје крвна зрнца, али и удара тамо гдје највише боли.
Оно што нас забрињава јесу подаци да нико не буде осуђен за учињена недјела која не доносе добро никоме. Шире мржњу, уносе немире, а на овим трусним подручјима мало је довољно да се ватра распламса. Зато сви, од вјерских великодостојника до политичког естаблишмента, морају да спусте тензије, позову на мир, а не да недостојним говорима доливају уље на ватру.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
