Ни марка више
Пољопривредни произвођачи у Републици Српској из године у годину могу да рачунају на подршку из ресорног министарства и подстицаје који су у посљедње три године забиљежили значајан раст. Далеко већу подршку имају у односу на пољопривреднике у ФБиХ и то је охрабрујуће.
Међутим, за опстанак домаће пољопривреде потребно је много више. Знају то пољопривредници, а зна и Република. Европа је своје заштитила и стимулисала далеко већим издвајањима у односу на наших 75 милиона марака, колико се планира и догодине у аграрном буџету.
Они су заштићени до те мјере да наши производи далеко квалитетнији тешко могу да буду конкурентни с тамошњим. Осим тога, ни пласман наших производа не иде баш глатко. Зна то сваки пољопривредни произвођач, било да се бави ратарством, сточарством или пчеларством.
Иза њихових плодова и производа су литре проливеног зноја, жуљевите руке и неизвјесност коју доносе временске неприлике.
Од прољећа до прољећа у њиве улазе гледајући у небо, надајући се да још један мраз неће обрати воће, да суша неће пожњети пшеницу и кукуруз прије него комбајни крену у њиве. Многи упркос напорима немају могућност да примјене баш све агротехничке мјере, јер све кошта.
А рачуница домаћина, сељака, пољопривредника увијек је хљеб са седам кора. Далеко су већа улагања у производњу од зараде. И срећни су кад све саберу и одузму, ако остану на нули.
И то је добро, само да није дебели минус.
И баш због тога подршка Републике за њих је од огромног значаја. Превише смо мали да бисмо могли сами. А они велики то и те како користе. БиХ је одавно постала депонија за разноразне производе из Европе, од старих аутомобила до разних прехрамбених производа сумњивог квалитета. Годинама на то упозоравају домаћи произвођачи, јер увоз без контроле урушава њихову производњу, потапа домаће фарме и у питање доводи опстанак производње.
Због свега тога било би добро да је у аграрном буџету за идућу годину бар марка више, у знак подршке. Вријеме је тешко, проблема и изазова је много и тога смо сви свјесни. Пандемија вируса корона окреће точак живота како јој се прохтје.
Без обзира на то не смијемо заборавити да је пољопривреда темељ. Свака бразда и свака фарма су богатство које треба чувати и увећавати.
Без пољопривреде, и привреда и индустрија пашће на кољена, а то никако не смијемо да дозволимо. Без пољопривреде остаће гладни и ратари и чиновници.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
