(Не)знање ученика

Јединица, двије и срећа што је ипак ријеч о првом полугодишту, јер има времена да се исправе те оцјене до краја школске године - мишљење је које се провлачи кроз клупе и које се на крају и обистини.

Нажалост, многи заврше разред, али и цијело школовање са знањем које није ни за те јединице и прича се ту завршава.

Наставницима и професорима стигну нове генерације и ријетко ко се запита да ли је и колико поражавајући податак да више од 30 одсто ученика није успјело да савлада градиво у само једном полугодишту.

И тако у круг.

Сваке године иста прича и исти проблеми.

У Републичком педагошком заводу Републике Српске кажу да су изостајање са наставе, кампањско учење, незаинтересованост за одређени предмет или градиво, као и застарјели наставни методи и преоптерећеност наставним садржајима најчешћи узроци због којих ученици слабо уче.

То што су кампањци или бјеже са часова је њихова одлука и одговорност, која се веома лако може исправити. Али шта је са застарјелим наставним методима?

Са преоптерећеним наставним садржајима, које се годинама примјењују и са наставницима који не желе да се активније укључе у наставни процес? Којима је табла и креда једини начин да се лекција објасни и који ученике тјерају да уче бесмислице и којештарије.

Јесте да се недавно кренуло са анализама наставних планова и програма, што је похвално, али то је обиман посао, који носи огромну одговорност и који не може тек тако да се заврши за пар мјесеци.

Сви учесници у образовном систему морају да имају јасну визију - и то од саме дјеце, родитеља, па до наставника и разних стручњака, а не да се ствари раде само тек тако, по инерцији.

У супротном, младе ћемо и даље усмјеравати да буду послушни и неинвентивни, са дипломама које ничему не служе и са знањем које није потребно ниједном тржишту рада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.