(Не)заступљеност

Питање је, ипак, друго: Може ли се БиХ похвалити равноправном заступљеношћу међу тим кадровима? Тешко.

Преглед националне заступљености међу руководећим кадром у институцијама БиХ потврдио је оно што бројни представници Републике Српске у заједничким органима упорно годинама понављају, али их још нико, бар до сада, не жели чути.

Aнализа Савјета министара ставила је печат на ову цијелу причу која “лебди” ту негдје изнад заједничких институција.

За институције БиХ везују се многобројне приче. Огромни трошкови, а мали резултати. Обимна администрација, а мала ефикасност. A сада се овом низу успјеха и епитета прикључила и национална (не)равноправност.

У трци на 331 руководећој позицији у институцијама БиХ убједљиво воде Бошњаци и то са 139 фотеља, док су на другом мјесту Срби са 104, док Хрватима припадају 83 фотеље.

Неколицину преосталих руководећих позиција заузели су остали и неопредијељени.

Таква каква је БиХ је одавно требало да има закон или неки други правни акт којим се регулише запошљавање у институцијама БиХ.

Aли с обзиром на то да се зна да је у овој земљи све наопако и онако како не треба, онда не чуди ни чињеница што заједничке институције уопште не треба да носе то одређење “заједничке”. У њима је понајмање заједничког рада и равноправног и равномјерног планирања, унапређења развоја, услова живота свих становника који у БиХ живе.

Подјела функција очигледно никада није била праведна, с обзиром на то да су Бошњаци на добитку. Толико о конститутивности народа!

Овакво именовање на руководеће функције према националној структури није регулисано ниједним законом, а сасвим је извјесно да никада неће ни бити, јер би то значило да би се вођство у трци за фотеље морало промијенити, а то наравно не желе они који би онда морали да оду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.