Невоља за невољом
Љети суша и километарски пожари, гдје у ватри гори све осим камена, а ватрогасци се боре да одбране што се одбранити може, зими снијег и сметови, који најчешће заробе мјеста изнад хиљаду метара надморске висине, а с прољећа и у позну јесен киша и поплаве које оставе пустош, а односе и људске животе. Осим тог, земљотреси су више пута затресли тло, посебно на југу Српске.
То су, у најкраћем, природне непогоде које не заобилазе наш народ. Најактуелније су поплаве, а хидрометеоролошке прогнозе нису обећавајуће ни наредних дана. Ово су временске (не)прилике на које не можемо утицати, али потребно је тим проблемима и опасностима приступити озбиљније.
Људи су у паници, највише у Поткозарју, гдје бисери природе, Уна и Сана нанесу велику штету, али и улију страх становницима сјеверозападног дијела Српске. Људски животи су најважнији па се у времену непогода заборавља како живимо или боље речено преживљавамо.
И док се већ полако спушта завјеса на ову по много чему изазовну годину, гдје је инфлација “појела” обичног човјека, за нову ћемо се морати добро спремити.
Инфлација ће наставити да расте и у првом дијелу наредне године, према ријечима економиста, додуше, нешто успоренијим темпом.
Неизвјесност је једино сигурна и то са много аспеката. Без претјеривања, ово је година за коју добар дио нације једва чека да се заврши с надом да ће, можда, бити боље. А хоће ли нико не зна, али нада посљедња умире.
Порасла је потрошачка корпа, намирнице су отишле горе за 20 до 30 одсто минимално, уз остале проблеме с којим се суочавају наши суграђани.
Велики проценат људи поставља рационално питање када ће плате бити веће, односно пропорционалне поскупљењима. Такође ове године смо свједочили подацима да су људи огрев, али и месо за свињокољ, куповали у ратама. Да ли се свакодневица претворила у рате, тачније преживљавање најбоље знају пензионери, који када плате режије и купе лијекове, остане им само мало за хљеб и млијеко. Поскупјеле су обје ове намирнице и то вртоглаво. Из егзистенцијалних разлога добар дио њих, а посебно оних који су занатлије, и крајем седме, па чак и у осмој деценији, ради, да би зарадили неку марку и преживјели.
Треба дочекати и предстојеће празнике, за чију ће трпезу бити издвојена позамашна свота новца. Млади су посебна прича, највећи дио њих се одлучио за одлазак у иностранство, док само они највјернији остају овдје, јер сматрају да су “горки тамо залогаји хљеба, гдје свога нема и гдје брата није”. Јер, гдје је љепше, без обзира на све недостатке, потешкоће и проблеме, него овдје. Да ли је заиста?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
