Невиђени документ

“Нон пејпер” о коме се толико протеклих дана причало, полемисало и звецкало оружјем није био ништа друго до обични комад папира “без главе и репа”, без печата, потписа и заглавља. На све то се заборавило и, по оној народној, сви су “налегли на руду”, а поготово они који су и у протеклих 20 и кусур година овакве и сличне спинове користили за подгријавање тензија на Балкану, али и остваривање неких својих сулудих циљева. Све неодољиво подсјећа на матрицу коју су већ примјењивале поједине обавјештајне службе, рецидиви истих, али и одређени центри моћи који на овим просторима спроводе своје геополитичке игре.

Вјероватно се негдје и некад иза затворених врата говорило о будућности Балкана, али сигурно не онако како је то покушано да буде представљено путем фамозног “нон пејпера”.

Да би се схватило одакле дува, довољно је погледати коме је уопште један овакав фантомски документ одговарао. А то се из самих реакција најбоље може закључити. Ако се све пажљиво анализира, прво питање које се неизбјежно намеће јесте зашто су чланови Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић и Жељко Комшић тек четрдесетак дана након састанка са словеначким предсједником одлучили да “проговоре” о томе како се у Европи све више прича о мирном разлазу унутар БиХ. Што су толико чекали? Оно што још боде очи јесте да након што су одлучили да о томе ипак проговоре, само дан касније је објављено како постоји извјесни документ који говори о томе, а онда сутрадан и сам његов садржај. И ником то није било сумњиво - тај “случајни” слијед околности. 

А шта је, у ствари, жељело да се постигне? Па вјероватно опет да се отвори прича о стварању некакве “Велике Србије”, те направи добра политичка подлога, а поготово у дијелу међународне јавности, за најављене измјене изборног закона, а које би требало да буду увод и у измјене Устава БиХ и стварање унитарне државе. Прављење слике константне жртве је нешто што је до сада палило.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.