Нестанак Срба у ФБиХ
Српски повратници у околини Бихаћа и Какња, али и они у другим мјестима у ФБиХ свакодневно живе у страху због пријетњи и напада, који су посљедњих мјесеци све чешћи и чешћи.
У протеклој години и почетком ове нападани су повратници и њихова имовина, каменоване су куће Срба, скрнављене православне цркве у ФБиХ, пријећено је православним свештеницима...
Многобројна српска села у ФБиХ која су прије рата бројала на стотине домаћинстава, сада су пуста. Остале су рушевине, спаљене цркве и зарасла огњишта.
Вратили би се многи на своју очевину али, како кажу, не смију и не могу. Нису добродошли ни када једном годишње обилазе свој родни крај.
Недавно постављена бомба на путићу код порушене школе у селу Хргар код Бихаћа, само је још један знак упозорења да се Срби не враћају на своје, па чак и да не обилазе своју имовину.
Срећом, нико од српских повратника није настрадао, јер су бомбу на вријеме примијетили, послије чега су цијели инцидент пријавили полицији Унско-санског кантона.
Добили су обећање да ће цијели случај бити испитан и да ће починиоци бити ухваћени и кажњени.
Прије неколико мјесеци ти исти повратници пријавили су полицији да су оскрнављена православна гробља и демолиране куће Срба. Нажалост, још нико није одговарао за ова недјела, а једино што су добили јесте такође обећање да ће се овај случај ријешити.
Вербалне пријетње и застрашивања свакодневица су малобројних српских повратника, већином стараца у какањском селу Биљешево.
Навикли су они да их групе младића бошњачке националности који живе у сусједним селима, на разне начине подсјећају да им ту више није мјесто.
Отишло је то толико далеко да је запаљена трава око села и у селу и да је због тога могла да се запали и кућа старице која живи сама и тешко се креће. Исто тако, могао је неко и да страда од бомбе у бихаћком селу Хргар.
A нико у надлежним полицијским станицама због тога није ни прстом мрднуо. Изгледа да треба чекати да неко страда, да би се реаговало… Или ће се и тада све завршити на обећању да ће починилац бити пронађен?
Ситуација је и више него забрињавајућа и надлежни у ФБиХ морали би коначно да реагују, а не само да обећавају. И да ураде све да ријечи толеранција, суживот и одржив повратак, који се тако често потенцирају, не буду само ријечи него стварност у ФБиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
