Нестали

Горан Маунага

Послије низа опструкција, лажи, скривања доказа, подметања, замјена теза, понижења, одуговлачења провјере информација о несталима, породице несталих из Републике Српске су, коначно, на иницијативу и уз свесрдно ангажовање предсједника Народне скупштине РС, тужиле БиХ Европском суду за људска права у Стразбуру.

Заиста је крајње вријеме било да се, након што су исцрпљени сви правни лијекови у БиХ, поднесе тужба том суду као посљедњој нади у постојање права и правде кад је у питању потпуно закочени и по свему судећи смишљено блокирани процес тражења српских жртава несталих током рата у БиХ.

ИЦМП, Институт за нестала лица БиХ, Тужилаштво БиХ и Амор Машовић који су, мора се рећи, у том процесу дјеловали као својеврстан удружени злочиначки подухват, у добро осмишљеним опструкцијама тражења и идентификовања српских жртава, није спријечила ни констатација надлежних у Европској комисији из 2010. године да је мали број ексхумација и идентификација српских жртава забрињавајући.

И послије тога наставили су да раде по свом кршећи људска права, јер, једноставно, ради се о силницима, моћницима којима, показало се, нико у БиХ ништа не може, ма како радили.

Не треба сумњати да у овој првој тужби, коју је након двогодишњег прикупљања података поднијело 88 породица и која садржи 1.500 страница документованог материјала, постоје тако чврсти докази против БиХ да ће она резултовати само на један могући начин.

Јер је, једноставно, немогуће да суд у Стразбуру реагује, рецимо, на начин Тужилаштва БиХ коме је Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС прије три године поднијела 33 тужбе због ратних злочина почињених над Србима, а на које никад није стигао никакав одговор.

С обзиром на то да Српска тражи још 1.678 несталих, одмах треба размишљати и о подношењу друге апликације суду у Стразбуру, дакле тужбе за почињене ратне злочине, а затим и треће због нереализованих правоснажних пресуда.

Породице несталих у РС су већ одавно, дакле уз дебеле разлоге, потпуно изгубиле вјеру у независан и професионалан рад Тужилаштва и Суда БиХ. Једина нада им је суд у Стразбуру.

Јер само одлука тог суда, у то ћемо се, надамо се, увјерити послије његове правне, професионалне, непристрасне и праведне одлуке, може да, док није потпуно касно, помогне породицама 1.678 несталих за којима оне узалудно трагају чак и по 20 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана