Нестали
Да они који су се дебело ухљебили у Институту за тражење несталих лица, Међународној комисији за нестала лица и у Тужилаштву БиХ немају слуха за бол озлојађених породица најбоље доказује трибина на којој су уцвијељене породице покушале да дођу до одговора зашто се тако дуго траже њихови најмилији, зашто процес идентификације траје тако дуго и без резултата и ине одговоре.
Они који су најпозванији да понуде одговоре или макар трачак наде да ће болом скрхане породице доћи до својих прије двије деценије убијених сродника нису нашли за сходно ни да се појаве. Они који су дошли још више су збунили ове несрећне људе да је вјероватно и оно мало вјере наново згажено, а породице остале да чекају или саме својом упорношћу да трагају даље.
Званичници Института за тражење несталих који су требали и морали пружити одговоре на буру питања нису ни дошли, ови из Тужилаштва који би требало да кажу шта је са ексхумацијама нису се ни почешали по глави да дођу и оправдају свој недолазак, док су ови из Међународне комисије за тражење несталих поново породицама одаслали различите позиве да наново дају крв и да ону коју су раније давали нису увели у своје регистре или да више ни крв сестре, мајке или брата није довољна да идентификују најближег сродника.
Засути буром питања и ваљда увријеђени количином аргументованог зашто, а на које нису имали ваљане одговоре, званичници Међународне комисије за тражење несталих која би требало да држи до међународног дигнитета и кредибилитета почели су да вичу на њих и арогантно држе лекције да увријеђене породице више нису имале куд, но су још једном уцвијељене и погнуте главе напустили овај мучни скуп.
Ова међународна организација која би у првом реду морала да води рачуна да се Закон о несталима поштује није знала због чега се тај исти Закон иза кога је стала најгрубље крши и гази и зашто поред имена несталих нема националне и вјерске припадности. За њих је изгледа синове и кћери рађала БиХ, а не отац и мајка. Стога ни на питање једног од учесника овог скупа зашто поред имена њених несталих стоји БиХ, а не Србин и које је од тога БиХ отац, а које мајка нису имали одговор. A како би и имали када форензиком у БиХ управља инжењер рударства, а рударство и форензика имају везе једно са другим као рало за орање са компјутером.
Буде ли се заиста и даље омаловажавао Закон о несталима, породице из године у годину позивале да дају крв због идентификације, у БиХ ће прије помријети сви ближи сродници несталих него што ће се открити и идентификовати њихове кости и достојно сахранити.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
