Нестали тинејџери

Милијана Латиновић

Дјеца и тинејџери готово свакодневно нестају у цијелом свијету, а патње породица због непознате судбине њихових најмилијих дијеле и многи становници Српске, који годинама трагају за несталим члановима породица.

Тражећи очајнички било какав траг који ће их одвести до њиховог дјетета које је нестало без трага и гласа, прелазе хиљаде километара и дијеле фотографије и информације о несталом сину или кћерки. Колико је мучно живјети у овој агонији, бдјети ноћима и ослушкивати сваки шум у нади да ће се онај кога траже појавити на породичном прагу, знају само они који трагају за вољенима. Из дана у дан њихов бол расте, а са сваким прохујалим мјесецом и њихове наде полако се гасе.

Колико је ситуација алармантна у РС потврђује податак да полиција још трага за пет младића који су у вријеме нестанка били малољетни, а само од почетка ове године пријављен је нестанак 21 малољетника. Њих 20 пронађени су живи, а један, нажалост, мртав. И сама помисао на несталу дјецу леди крв у жилама, а још више обесхрабрују разлози због којих они бјеже од куће. У каквом друштву живимо када је тинејџерима бијег једино рјешење за неузвраћену љубав, лоше оцјене и свађу са родитељима? На каквим то принципима одгајамо дјецу када тек што су закорачили на позорницу живота бјеже од првих, најслађих љубавних мука? И зар се о јединицама у школи не може разговарати са наставницима и родитељима? Судбине многих дјевојчица и дјечака чија су имена доспјела на листу несталих заувијек остају под велом тајне. Нажалост, многи никада не буду пронађени живи. Иако је породица одувијек била темељ, стуб и кров друштва, вриједности на којима почива су се измијениле. Свакодневна трка за преживљавањем удаљила је људе једне од других. Родитељи окупирани послом не налазе времена за дјецу, па многи одрастају учећи правила понашања на улици. Изреволтирани свиме што се њима у тим “лудим” годинама не свиђа, не прихватају ни добронамјерне савјете, а камоли критике. И када схватимо да су нам дјеца препуштена сама себи, обично већ буде прекасно. Крајње је вријеме да на прво мјесто ставимо оне на којима ће овај свијет остати и да им покажемо да се о проблемима треба и мора разговарати. Тим малим великим личностима, које током одрастања наилазе на бројне препреке, треба да покажемо да није цијели свијет против њих, како се њима у тим годинама чини, већ да је свако дијете један мали свијет за себе. +

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана