Нестале донације

Иако су паре нестале у ратном и послијератном периоду, тек послије 2000. године почело се о томе говорити.

Па је тако формирана комисија која је требало да утврди, одузме и сабере гдје су и како завршавале донације. Рад те комисије прекинут је 2005. године, а подаци до којих су дошли прослијеђени су Тужилаштву БиХ. Исто то тужилаштво још тада је најављивало истрагу и утврђивање ко је покрао, односно "ненамјенски" потрошио паре од међународних донатора.

Причало се, причало, али истраге нити је било, нити се ко посебно забринуо због тога.

Са изборима 2006. године дошао је и нови сазив комисије која је опет имала задатак да утврди трошење новца приспјелог у БиХ од донација.

Дошли су тако до података да је више од 80 одсто донација из иностранства ишло директно у Сарајево и организације које су дјеловале у ФБиХ. Оне које су највише новца добијале, наравно, нису имале чиме да га оправдају. A Комисија је све то опет сажела у извјешај и у јануару 2010. га послала Тужилаштву БиХ тражећи да SIPA покрене истрагу.

Овај пут Тужилаштво, како кажу, нема довољно података. И годину касније наводе да нема основа за покретање истраге.

Још наводе да комисија треба да им достави имена, презимена, износе, дозволе за исплате пара ненамјенски.

Изгледа да Тужилаштво нема времена да се бави својим послом, па траже да то за њих раде истражне комисије.

Опет ће бити да је у БиХ на снази она већ виђена ствар: нико не ради посао за који је плаћен. Надлежности и задужења као пинг-понг лоптице пребацују се од једних до других. И тако унедоглед.

Поента је у томе да се "завртање" страних пара десило углавном у Сарајеву и ФБиХ. То све говори.

Да је Република Српска толике донације потрошила ненамјенски, тачније украла, до сада би већ одавно неко за то одговарао. Не би прошле двије деценије прича у празно, надања, очекивања, разочарења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.