Не(сарадња)

Тиме је буквално стопирано спровођење Протокола о сарадњи у процесуирању предмета ратних злочина између БиХ и Хрватске, потписаног још 2013. године.

Изговор Хрватске за такав однос је квалификовање хрватског ратовања у БиХ као агресије и удруженог злочиначког подухвата, али не треба сумњати да би сарадња изостала и у случају да су такве дефиниције изостале.

Ту не помаже ни чињеница да је такву квалификацију управо дао Хашки трибунал у предмету "Прлић и други", када су у групу која чини удружени злочиначки подухват ушли и хрватски предсједник Фрањо Туђман те његови најистакнутији сарадници у Хрватској и БиХ, односно у тадашњој Херцег-Босни.

Додуше, морамо признати да су хрватски званичници у праву у оном дијелу у којем наводе да не могу сарађивати са правосуђем које на њихове осумњичене ретроактивно примјењује строжи Кривични закон БиХ из 2003. године, умјесто КЗ СФРЈ, који је важио у вријеме чињења злочина.

Како год, десетак високопозиционираних официра ХВО и Хрватске војске који су осумњичени да су починили ратне злочине у БиХ за сада могу да буду мирни, јер Хрватска БиХ неће одговарати на захтјеве о међународној правној помоћи кад је ријеч о њима.

Рјешење се не назире. Министарства правде двије државе нису у ситуацији да настали проблем ријеше, као ни ВСТС у БиХ. Сигурно је да Министарство правосуђа Хрватске неће одустати од започетог, док Министарство правде БиХ нема никакав утицај на Тужилаштво и Суд БиХ када је ријеч о питању евентуалне промјене квалификације. А Тужилаштво и Суд, и то је сигурно, неће одустати и промијенити одлуку и квалификације, које, на крају крајева, те правосудне институције нису ни донијеле него је то учинио Хашки трибунал.

Све су прилике, дакле, да ће завршну арбитражу на крају дати главни хашки тужилац Серж Брамерц, који је већину тих предмета, за које се Хрватска буни, окарактерисао као удружени злочиначки подухват и који су, као такви, и стигли Тужилаштву БиХ из Хашког трибунала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.